"Zapadni Balkan će ojačati EU"

To je zaključak četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma, koji je prenela predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

"Mislim da je to izuzetno značajna poruka za novu komisiju u Briselu, značajna je i za nas. Nije kraj proširenju, naprotiv imamo mnogo sagovornika i onih koji nas podržavaju na tom putu. Taj krug treba širiti", rekla je Lihtova.

Istakla je i da je nekoliko puta tokom foruma poručeno da je potrebna jedna jedna vrsta nove balkanske komisije koja će "pogurati Balkan napred ka svom cilju - punopravnom članstvo u EU".

"Posebno je naglaseno koliko je važno da Srbija obavi na najboilji način svoju ulogu predsedavanja OEBS, organizacijom od koje danas zavisi mnogo više, što se tiče jedne široke kolektivne bezbednosti nego što je to iko mislio pre godinu dana", rekla Lihtova.

Ona je govoreći o ovogodišnjem forumu kazala da je on postavio Beograd na mapu sveta, jer kako je ocenila, njime je pokazano da Srbija kao deo regiona učestvuje u evropskoj i svetskoj debati o prevazilaženju konflikata "koji mogu ceo svet da bace u veoma opasnu situaciju".

Kao značajno je istakla učešće govornika iz više od 25 zemalja.

"Još nismo imali rodni balans, ali dosta žena učestvovalo je pored moćnih muških imena i svi su zajedno slali isto osećanje sa foruma", navela je Lihtova.

Predviđanja stručnjaka kada bi Srbija mogla da postane članica EU razlikuju se, dok neki smatraju da Srbija može da bude spremna za tri godine i da nema potrebe da čeka duže od toga, drugi misle da je 10 godina realan rok jer, kako kažu, ni Srbija ni EU pre toga neće biti spremne za takav korak.

Specijalni savetnik u Evropskoj komisiji Dušan Šiđanski ocenio je da ne treba čekati pet godina na proširenje EU i dodao da ga je iznenadila takva izjava novog komesara za evropsko susedstvo Johanesa Hana, ali i to što je premijer Srbije Aleksandar Vučić pristao na to.

Glavni analitičar Kancelarije predsednika Hrvatske Dejan Jović takođe smatra da EU treba da ubrza proces proširenja na zapadni Balkan jer je to njen strateški interes.

EU je, prema njegovim rečima, po izbijanju ukrajinske krize došla u situaciju da ne može samostalno da odlučuje o svojim istočnim granicama, već mora da uzme u obzir i ostale velike sile u susedstvu, kao što su Rusija, Turska, pa i SAD, s druge strane.

"Ako se sada ne napravi značajan korak ka proširenju Unije, pitanje je kakva će situacija biti za pet ili više godina i da li će tada biti moguće uključiti te zemlje", upozorio je on, podsetivši da je i u Hrvatskoj tokom dugotrajnih pregovora u jednom trenutku nastupila ravnodušnost prema tom procesu.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović smatra da Srbiji treba da bude cilj da uđe u EU "najkasnije za pet godina i jedan dan" jer do tada može da završi sav posao u vezi sa evropskim integracijama.

Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski smatra, međutim, da ni Srbija kao kandidat, a ni EU nisu spremne za proširenje i procenjuje da je realno da Srbija postane punopravna članica za 10 godina.

"Sama EU u ovom trenutku nije u stanju da primi novu članicu", rekao je Puhovski i dodao da Srbiji neće biti bolje odmah po ulasku u EU, kao što nije bilo ni Hrvatskoj.

.