"Stara oprema, malo vatrogasaca..."

On je naveo da su nedovoljna i neizvesna novčana sredstva, nedostatak osnovne opreme i uniformi, stara vatrogasna vozila najmanje vatrogasaca u regionu, izuzimajući Albaniju slaba osnova za odbranu od situacija poput majskih poplava.

Marić je istakao da je prevencija elementarnih nepogoda u Srbiji prevashodno pitanje novca, ali i da veoma važan faktor čini i edukacija građana, koja bi trebalo da počne još u osnovnoj školi.

"Projekti postoje i urađeni su za sve krizne tačke, ali novca jednostavno nema ili on pritiče veoma sporo. Zato je ta dinamika takva kakva jeste", rekao je Marić.

Prema njegovim rečima prošlogodišnji budžet Sektora za vanredne situacija bio je 11 miliona evra, ali je rebalansom budžeta sve oduzeto.

"Ove godine čekamo rebalans i još ništa nismo nabavili. Šteta samo u majskim poplavama je milijardu i 560 miliona evra, a osim toga imate uskršnje poplave, pa imate sve ono što Srbiju u toku gradonosne sezone pogađa, a da nemate novca da kupite rakete. Najvažnije je napraviti balans između onoga što se uloži u preventivu i visine štete", naveo je Marić ocenivši da je već sada taj disbalans izrazito veliki.

Štete su ogromne iz godine u godinu, dodao je komnstatujući da bi i mnogo jače ekonomije od srpske to teško izdržale.

Načelnik Sektora za vanredne situacije izrazio je nadu da će Sektor od 2015. biti u poziciji da raspolaže stabilnim sredstvima, "možda i manjim, ali da se ona zaista potroše, a ne kao prošle godine da nam budu obećana, a zatim povučena i da iz godine u godinu idete u sve veće izazove sa resursima takvim kakvi jesu".

Marić je ukazao je na važnost ulaganja u prevenciju vanrednih situacija podvukavši da će se to vratiti građanima Srbije zaštitom njihovih života i imovine.

"Mislim da taj ugao gledanja, čak i kroz pitanje budućeg statusa Sektora za vanredne situacije, jesu spojena pitanja. Ako promenimo taj ugao gledanja da se bavimo samo reagovanjem, i da brzo stignemo i da damo sve od sebe, da pokušamo više da ulažemo i da nas ima više i građanima damo bolju zaštitu, videli biste da bi se to isplatilo svim građanima Srbije", rekao je Marić.

Kada je reč o promeni statusa Sektora, odnosno njegovog izmeštanja iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Marić je najavio formiranje radne grupe Vlade Srbije koja će se pozabaviti tim pitanjem.

"Svakako će se artikulisati jedna radna grupa Vlade Srbije koja će dati i predložiti premijeru rešenje. Postoji nekoliko pristupa toj stvari, da li treba ostati u MUP-u, biti deo MO, biti posebna direkcija odgovorna Vladi.Najvažnije je da struka da svoje mišljenje. Ali, važnije od svega toga, jeste da novca za potrebe te službe mora da bude. Ne u velikom i punom obimu, ali mora da bude barem u najminimalnijem, kako bismo mogli nešto da poboljšavamo i vratimo građanima Srbije mnogo više", ponovio je Marić.

Ideja da finansiranju Sektora doprinesu i društveno odgovorne kompanije kroz poreske olakšice Marić nije odbacio, ipak istakavši da za sada ne postoje zakonske mogućnosti za takav vid finansiranja.

Ipak, Marić je dodao da bi baš zato trebalo raditi na dobijanju novca iz predpristupnih IPA fondova.

"Od 2015. otvaraju se IPA fondovi za ono što nas itekako zanima. Ova godina prošla je u realizaciji projekata prekogranične saradnje. I, nadam se, da ćemo u Beogradu ugostiti iz Evropske unije neke važne ličnosti u ovoj oblasti. Podsetiću, sedmog novembra je 150 godina vatrogastva u Srbiji. To je lep datum koji želimo da obeležimo i da sa našim prijateljima iz Evrope razgovaramo i o podizanju kapaciteta u Srbiji", rekao je Marić.

Osim novca, prevenciji od elementarnih nepogoda, ili barem ublaživanju njihovih posledica, mogu da doprinesu i građani, međutim, kako je konstatovao Marić, svest kod pojedinaca mora da se ojača kroz edukaciju najmlađih.

"Srbija više od 35 godina nema sistem edukacije dece o samozaštiti, odnosno zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama. Tu se stvara sistem i tu počinje da se gradi svest i bezbednosna kultura. Kada deca uče u prvom razredu osnovne škole kroz predmet 'Svet oko nas' da postoje reke i planine, naša ideja je bila da se ti nastavni planovi i programi prošire i da nauče jednostavna pravila kako da se sačuvaju u slučaju požara, poplave, zemljotresa ili klizišta", rekao je on.

Zašto nije učinjeno nešto konkretno po tom pitanju Marić je objasnio problemom promene sistema obrazovanja, ali i nedostatkom konkretnih poteza.

"Teško je menjati sistem u Srbiji kada je reč o obrazovanju i do sada nismo imali uspeha. Ono na čemu ćemo sigurno insistirati svaki put, u svakoj prilici, da se nešto u toj oblasti promeni, dokle god se to ne dogodi. Sa ljudima iz Ministarstva prosvete razgovarali smo u proteklih pet godina u više navrata i, osim opšteg mesta gde se svi slažemo da nešto treba uraditi, kada dođe do nekih konkretnih zadataka tu se od realizacije odustane", ukazao je Marić.

On je dodao da ga raduje što je i Ministarstvo odbrane sličnog stanovišta kada je reč o edukaciji dece, istakavši da trenutno ne može da se da tačan datum kada će se s tim krenuti, ali je poručio da od toga nikada neće odustati.

"Kada počnemo decu da učimo kako da se sačuvaju, znaće da sačuvaju i druge. Tu se gradi svest. Tu se menja odnos prema tome. To je naš zadatak koji nismo realizovali, ali od kojeg nećemo da odustanemo", zaključio je Marić.