Trupe se pripremaju za povlačenje

Nedelju dana pošto su memorandum o okončavanju borbi u Minsku 20. septembra potpisali Kijev, Moskva, pobunjenici i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), zaraćene strane obećale su u subotu da će u roku od 24 sata, počev od 18:00 časova po lokalnom vremenu (15:00 GMT), uspostaviti "potpuno zatišje".

Ali, eksplozija je bilo i u nedelju ujutro u centru Donjecka, najvećeg grada koji je u rukama proruskih snaga u istočnoj Ukrajini, gde je u subotu jednog civila ubila artiljerijska granata.

Sukoba je ipak znatno manje nego odmah po potpisivanju sporazuma o prekidu vatre 5. septembra u Minsku. Od tada su poginula 44 civila i vojnika, dok je od početka sukoba, aprila ove godine, poginulo 3.200 ljudi.

Memorandum iz Minska predvidja povlačenje teškog naoružanja - kalibra većeg od 100 milimetara, na najmanje 15 kilometara od linije fronta, te bi nastala "tampon zona" široka 30 kilometara.

Dogovor o primirju je postignut s ruskim oficirima kod Soledara, severno od Donjecka, gde kontrolu ima vojska Ukrajine. Ruska vojska je ubedila pobunjenike da poštuje primirje, javila je privatna "TV Ukrajina".

Priznajući da ima uticaj na separatiste, ruska vojska je obećala da će preduzeti mere da ih ubedi da poštuju prekid vatre. "Mi ćemo ih ubediti, objasnićemo im. To je najvažnije," obećao je na ukrajinskoj televiziji ruski general Aleksandar Lencsov, glavni pregovarač Moskve.

Ali, portparol ukrajinske vojske, Andrij Lisenko, rekao je da ima "grupa koje nisu ni pod čijom vlašću, rade šta hoće i bombarduju naše pozicije", objavio je list "Ukrajinska Pravda".

Ako se zatišje i potvrdi, u zastoju je političko rešenje jer separatisti koje drže područje dugačko 230 kilometara i široko 160 duž granice Rusije, odbijaju ponudu Kijeva da im da "specijalni status". Po analitičarima, ta oblast obuhvata oko tri odsto teritorije Ukrajine i devet odsto njenog stanovništva.

"Proces je u toku. Sada će morati da se razgovara o političkim aspektima situacije i političkom rešenju", rekao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za kanal "Rosija".

A na pitanje francuskog "Kanala 5", Lavrov je uveravao da Rusija "ne želi nastavljanje rata sankcijama i razmenom udaraca" sa Zapadom zbog Ukrajine.

"Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da moramo da razmišljamo o zaštiti naših ekonomskih i drugih interesa", rekao je Lavrov, uz ogradu da "nema dobre volje na drugoj strani".

Medjutim, ruski ministar je u subotu u oštrom govoru za govornicom UN u Njujorku rekao da je Ukrajina "žrtva" "arogantne politike" SAD koje su, sa Evropljanima, podržale "državni udar" koji je februara kulminirao svrgavanjem proruskog predsednika Viktora Janukoviča.

Moskva je potom anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, na osnovu rezultata referenduma koji medjunarodna zajednica nije priznala.

Moskva je, izmedju ostalog, juna obustavila isporuke zemnog gasa Ukrajini. Predloženo rešenje gasnog spora te dve zemlje Evropska unija je predstavila prošlog petka, ali je Kijev izjavio u subotu da ništa nije rešeno.