Svi pokušaji održavanja Prajda u BG

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je u Vladi Srbije novinarima rekao da Biro zadržava pravo da zabrani Paradu ukoliko dođe do procene da bi bezbednost građana i imovine mogla da bude ugrožena, pa tako nije izvesno da će ona i biti održana.

Ranijih godina bilo je mnogo pokušaja da se održi Parada ponosa u Beogradu, a neki od njih okončani su napadima na učesnike Prajda i demoliranjem grada.

Prva Parada ponosa koju su pripadnici te populacije pokušali da održe na Trgu Republike u Beogradu, 30. juna 2001. godine, prekinuta je nakon što su njene učesnike naočigled policije napali pripadnici militantnih grupa.

U tom napadu povređeno je više učesnika.

Paradu ponosa, koja je bila zakazana za 20. septembar 2009. otkazali su organizatori nakon što su od MUP-a Srbije dobili rešenje u kojem se navodi da ne postoje uslovi da se povorka održi bez indidenata na Platou ispred Filozofskog fakulteta gde je bila zakazana.

Istog dana Vlada Srbije je saopštila da je, "uprkos svim bezbednosnim rizicima", odobrila Paradu ponosa, ali da je organizatorima preporučeno da se skup održi na platou ispred Palate Srbije, na Novom Beogradu, što su organizatori parade odbili.

Foto: Beta, arhiva

Naredne godine, 10. oktobra, Parada ponosa održana je u Beogradu, uz učešće oko 1.000 građana, domaćih i međunarodnih zvaničnika i uz snažno policijsko obezbeđenje.

U sukobima huligana i policije u širem centru Beograda povređeno je 124 policajca i 17 demonstranata, među kojima i jedan švajcarski državljanin, učesnik parade, a više desetina demonstranata je privedeno.

U neredima je zapaljen deo zgrade u kome je sedište Demokratske stranke u Krunskoj. Sama zgrada je gađana kamenicama.

Prema izjavi bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa u neredima koji su huligani izazvali na beogradskim ulicama pričinjena je materijalna šteta veća od milion evra.

Foto: Fonet, arhiva

U naredne tri godine u Srbiji nije održani nijedna Parada ponosa, nakon negativnih procena bezbednosnih službi.

Krajem septembra 2011. vlasti Srbije zabranile su održavanje Parade ponosa, kao i skupove protivnika Parade koji su bili najavljeni za 1. i 2. oktobar, iz bezbednosnih razloga.

Iz istih razloga zabranjene su i Parade ponosa zakazane za 6. oktobar 2012. i 28. septembar 2013.

Međutim, posle odluke da Paradu nije moguće održati, organizatori Prajda su se 28. septembra 2013. godine, nešto pre ponoći, okupili ispred zgrade Vlade Srbije i sa grupom građana prošetali do Doma Narodne skupštine.

Povorku je obezbeđivala policija, a incidenata nije bilo. Srpska pravoslavna crkva (SPC) i desničarske organizacije snažno se protive održavanju Parade ponosa u Srbiji, a situacija pred ovogodišnju Paradu ponosa umnogome podseća na scenarije koje smo viđali ranijih godina.

Ipak, beogradskom Prajdu podrška, kao i protivljenja, dolazi sa raznih strana.