Asanž: Gugl je privatna NSA

Džulijan Asanž, osnivač sajta Vikiliks na kom je 2010. objavio veliki broj poverljivih diplomatskih i vojnih dokumenata vlada širom sveta, a najviše američkih, okarakterisao je internet pretraživača Gugl kao privatnu NSA (američka Nacionalna bezbednosna služba).

Asanž je ovo rekao na konferenciji za štampu u ambasadi Ekvadora u Londonu, koja mu je pre dve godine pružila azil, a organizovana je povodom izlaska knjige o njegovom susretu s bivšim izvršnim direktorom Gugla Erikom Šmitom, objavio je danas sajt phonandroid.com.

I dok Šmit promoviše svoju knjigu gde se ističe korist od "rata" između Epla i Gugla, Asanž promoviše svoju "Kada se Gugl sreo sa Vikiliksom" (When Google Met Wikileaks).

Direktna aluzija je napravljena nakon skandala koji je lane pogodio NSA kada je Edvard Snouden, koji je radio za NSA, obelodanio da je podatke o internet špijuniranju koje sprovodi američka vlada.

Asanž je na konferenciji za novinare rekao da je Gugl uspostavio veze s američkom vladom i vojskom, a da su proizvod toga osobe koje koriste Gugl.

On je napravio paralelu između prikupljanja podataka koje čini Gugl u marketinške svrhe i strategije NSA da prikupi što je više moguće informacija.

Šmit je pre dva dana na najavu izlaska Asanžove knjige rekao da je "Džulijan paranoičan", da Gugl nije nikada sarađivao sa NSA i da se uostalom ta kompanija žestoko borila protiv onoga što je NSA radila.

Uzeli smo sve naše podatke, razmenjene informacije i potpuno smo ih šifrovali da ih niko ne bi imao, a pre svega vlada, naveo je Šmit.

Asanž je 2006. godine pokrenuo sajt Vikiliks na kom je 2010. objavio veliki broj poverljivih diplomatskih i vojnih dokumenata vlada širom sveta, a najviše američkih.

Azil od Ekvarodora Asanž je zatražio u junu 2012. godine, posle iscrpljujuće borbe pred britanskim sudovima da izbegne izručenje Švedskoj koja ga traži zbog navodnog silovanja.

Izručenje Asanža traže i SAD, koje smatraju da je objavljivanjem tajni o američkoj politici i diplomatiji naneta šteta američkoj nacionalnoj bezbednosti, zbog čega Asanž strahuje da bi Švedska mogla da ga preda SAD.