"NATO uz mene skinuo stomak"

Agencija AP navodi da se, kada je Rasmusen stupio na čelo NATO, Alijansa borila protiv pobune u Avganistanu, a mnogi su predviđali da će, kao i Varšavski pakt, nekadašnji neprijatelj iz doba "hladnog rata", postati deo istorije.

Pet godina kasnije, u vreme kada se Rasmusenov mandat bliži kraju, SAD, Kanada i njihovi evropski saveznici ponovo su u sukobu sa Rusijom, a Zapad se suočava s pretnjama koje su raznovrsnije nego ikada, ističe AP.

"Treba da budemo spremni da reagujemo na svaku od njih, bilo da je reč o konvencionalnoj pretnji našoj teritoriji ili onome što bih nazvao 'hibridnim ratom' u Ukrajini - sofisticiranom ruskom mešavinom klasičnih vojnih operacija i kampanje informisanja i dezinformisanja - ili terorizmom kakav vidimo u Iraku ili sajber napadima ili raketnim napadima", rekao je Rasmusen u oproštajnom intervjuu američkoj agenciji.

"Sve je to deo današnjih bezbednosnih prilika i NATO mora da bude spremna da zaštiti naša društva i gradjane od svih tih pretnji."

Pod palicom Rasmusena (61), kojem mandat ističe 30. septembra, NATO je u Avganistanu nastavio najdužu i najobimniju vojnu operaciju u svojoj 65-godišnjoj istoriji, koja bi trebalo da bude okončana u decembru.

Bivši premijer Danske predvodio je Alijansu i u vreme kada je pružala vazdušnu podršku pobunjenicima u Libiji, koji su svrgli Moamera Gadafija.

Rasmusen je rekao da je jedna od najvažnijih pouka koje je izvukao iz sukoba u Libiji i haosa koji je usledio bila ta da medjunarodna zajednica mora brže da se angažuje u svrgavanju represivnih režima kako bi povećala šanse za stabilan ishod.

On je početkom godine, posle odvajanja Krima od Ukrajine i pripajanja Rusiji, što su zapadne vlade nazvale "nevidljivom invazijom", u više navrata izražavao zgroženost i aktivno se angažovao na jačanju transatlantskog jedinstva i efikasnog vojnog odgovora.

Biće potrebno još vremena da se jasno sagledaju rezultati brojnih promena koje je uveo Rasmusen, medju kojima su "novi strateški koncept" Alijanse 2010. godine i inicijativa za "pametnu odbranu" čiji je cilj unapredjenje saradnje 28 članica NATO.

Takodje, teško je predvideti budućnost Avganistana, gde već 13 godina besni talibanska pobuna. Neki postavljaju pitanje i da li je NATO učinio dovoljno da "obeshrabri ekspanzionističke ambicije" predsednika Rusije Vladimira Putina, navodi AP.

Rasmusen je izjavio da ne žali ni zbog čega.

"Reformisali smo Alijansu, unapredili strukture, tako da je, sve u svemu, pravično reći da smo tokom mog mandata na mestu generalnog sekretara 'skinula stomak i očeličila mišiće'", rekao je on. "Nadam se i verujem da će nas se po tome sećati godinama."

Rasmusena će na čelu NATO 1. oktobra zameniti bivši norveški premijer Jens Stoltenberg.

Stoltenberga će smesta dočekati novi zadaci, dogovoreni početkom septembra na samitu u Velsu lidera zemalja Alijanse, medju kojima je plan jačanja odbrane članica NATO u centralnoj i istočnoj Evropi radi odvraćanja eventualnih neprijateljskih akcija Kremlja.

Glavni element tog plana jeste formiranje multinacionalnih snaga za brzo reagovanje koje bi u najkraćem roku mogle biti upućene u Poljsku, baltičke zemlje ili bilo koju članicu NATO koja je ugrožena.

"Sprovodjenje tog plana biće prvi važan zadatak Stoltenberga", rekao je Rasmusen.