"Poginuću, ali krsta neće biti"

Kako prenose “Večernje novosti“ na čelu grupe mladića koji su pokušali rušenje krsta bio je Mirza Hatić, koji je priveden.

“Nismo uspeli da ga srušimo, došla je policija i uhapsila nas. Posle toga su nas odveli u stanicu na Pale. Nisu nas dirali, niti tukli, pozvani su tužioca, a on nas je pustio. Ja ću poginuti, ali tog krsta neće biti“, rekao je Hatić.

Centar javne bezbednosti Istočnog Sarajeva potvrdio je da su te osobe pozvane na informativni razgovor, i da je o slučaju obavešten dežurni tužilac, ali se on izjasnio da nema krivičnog dela. Od jutros se kod krsta nalazi policijska patrola.

Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske, Branislav Dukić je izjavio da je krst "spomen-obeležje u znak sećanja na više od 6.500 ubijenih sarajevskih Srba".

Postavljanje krsta na Zlatištu, napravljenog od metalne šipke i drvene prečke, visok 10m, u Sarajevu je međutim shvaćeno kao provokacija s ozbirom na da je tokom rata grad gađan upravo s te lokacije.

Krst je izazvao oštre reakcije OHR-a i Evropske komisije u BiH, ali i kod predstavnika lokalnih vlasti i boračkih organizacija u Istočnom Sarajevu.

Iz Boračke organizacije RS su ocenili da “ubijeni sarajevski Srbi zaslužuju dostojanstveno spomen obeležje”, ističući da je postavljeni krst ponižavajući za sve. "Sramota je da neko zbog lične promocije i političkih poena pred izbore stavi dve bandere i kaže da se to zove krst. To se zove skrnavljenje, to nisu zaslužili ubijeni sarajevski Srbi", kazao je predsednik Boračke organizacije istočna Ilidža Goran Šehovac.

Pojedini predstavnici vlasti u Istočnom Sarajevu zatražili su od Srpske pravoslavne crkve da se oglasi i saopšti da li je osveštala krst i dala dozvolu da se on postavi na Zlatištu.

Političke partije u Federaciji BiH smatraju da je podizanje krsta iznad Sarajeva preizborna politička igra na koju ne treba nasedati.

Služba visokog predstavnika međunarodne zajednice (OHR) osudila je postavljanje krsta i saopštila da se "verski simboli se ne smeju koristiti da bi se namerno inicirala međunacionalna napetost".

"Štaviše, udruženja i verske zajednice treba da rade na pomirenju", navodi OHR.

I članovi Saveza logoraša u Bosni i Hercegovini najoštrije su osudili postavljanje krsta iznad Sarajeva ocenivši da je to "korak unazad na putu za osiguranju trajnog mira, suživota i međusobnog uvažavanja, te nastojanja da se osigura jednakost i ravnopravnost svih građana na celoj teritoriji BiH".

Komisija za državnu imovinu BiH nije odobrila postavljanje krsta jer je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ranije zatražio da se preisipita odluka od 19. novembra 2012. godine, kada je odlučeno da se parcela državnog zemljišta izuzme i dodeli lokalnim vlastima u Republici Srpskoj za postavljanje krsta kao spomen obilježja.

Podizanje krsta glavna predizborna tema u BiH

Zlatište (foto: panoramio.com)

Podizanje spomen-krsta na Zlatištu iznad Sarajeva postalo glavna predizborna tema u državi kojoj 12. oktobra predstoje opšti izbori.

Građani Sarajeva su, posle pokušaja grupe mladića da ga tokom noći obore, danas krst mogli da vide u "nakrivljenom izdanju" .

Podizanje improviziranog krsta je u drugi plan potisnulo sve druge rasprave i postalo najvažnija tema brojnih stranačkih predizbornih skupova i reagovanja, zamenivši tako parole i rutinska obećanja o boljim danima koji će, prema predizbornim obećenjima političara, uslediti nakon izbora nove vlasti.

Podizanje spomenika odmah je dobilo podršku Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika.

Brojne druge stranke zaključuju kako iza svega zapravo stoji SNSD, koji podižući medjunacionane napetosti pokušava da osigura dodatne glasove medju biračima s područja Istočnog Sarajeva, navodi agencija Hina.

"Inat krst na Zlatištu je so na rane", "Uvreda sa Zlatišta", naslovi su kojima sarajevski dnevnici izveštavaju o podizanju spomenika na Trebeviću, a gotovo da nema političke stranke u Federaciji BiH koja se nije oglasila ovim povodom i oštro osudila podizanje obeležja.