Škotski tinejdžeri - ponosni birači

Eksperiment u Škotskoj za potrebe referenduma o nezavisnosti - sa proširenjem kruga imalaca glasačkog prava na više od 100.000 starijih maloletnika, pokazao je da u zrelim demokratijama tinejdžeri mogu biti najagilniji glasači.

Kako Asošiejted pres (AP) piše u danas objavljenoj analizi, oni su 18. septembra, na dan referenduma, došli na glasačka mesta čak pre otvaranja, obučeni za školu, sa torbama na leđima.

Više od 90 odsto tinejdžera od 16 i 17 godina, koji ranije nisu imali biračko pravo, registrovalo se za učešće na referendumu, i na iznenađenje mnogih analitičara nisu bili baš tako spremni da se pobune protiv svojih roditelja, kako bi se moglo očekivati.

Prema rečima mnogih, uspeh škotskog referendumskog procesa pokazuje da starosnu granicu za glasanje treba spustiti u ostatku Britanije i Evrope, a do izmene pravila je došlo zato što je Škotska nacionalna partija očekivala da će tineđžeri zdušno podržati nezavisnost.

Ankete i svedočenja sa terena ukazuju, pak, da to nije obavezno bio slučaj.

Mada nije bilo rigoroznog anketiranja po izlasku sa biralištva, delimično anketiranje, sprovedeno nekoliko sati pre i posle glasanja, ukazuje da je nezavisnost najviše podržala starosna grupa od 25 do 34 godine, a ne ona najmlađa od 16 do 24.

Šinejd Meklaflin (17) iz Edinburga, koja je na referendumu glasala za nezavisnost Škotske, kaže da se u školi, dan posle glasanja, mnogo razgovaralo o tome kako je ko glasao u odnosu na svoju majku, oca, starijeg brata ili sestru.

"Mnogi moji prijatelji kažu da su glasali isto kao ostali članovi njihovih porodica. Čini se da je neslaganja, verovali ili ne, bilo više među starijima. Mislim da je više mladih dalo glas za (nezavisnost), ali nismo baš bili takvi revolucionari kako su se ljudi iz SNP-a nadali da ćemo biti", rekla je Meklaflinova.

Vest da su pobornici nezavisnosti Škotske izgubili na referendumu sa 55:45 odsto izazvala je među tinejdžerima na društvenim mrežama mnogo žaljenja, ali i nedoličnih izjava.

Neki su pljuvali po Edinburgu, u kojem je zabeležen najveći broj protivnika otcepljenju, i nazivali ga "antiškotskim" gradom. Mnogi tinejdžeri kažu da su rezultati referenduma bili šokantni zato što su pobornici nezavisnosti bili mnogo glasniji i vidljiviji od protivnika.

"Pomalo sam imao utisak da sam jedini mladić u Škotskoj koji je na referendumu glasao protiv", ispričao je Ijan Mekleod (17). "A sledećeg dana u školi došlo je do tog velikog saznanja, i odjednom je izgledalo da svi govore kako su takođe glasali protiv. Ali mogao si pukim pogledom da otkriješ ko je stvarno bio za nezavisnost. Nisi morao ništa da pitaš - izgledali su slomljeno".

Bivši britanski premijer Gordon Braun, Škotlanđanin koji je pred referendum žestoko zagovarao ostanak Škotske u Velikoj Britaniji kaže da je strastvenost najmlađih glasača bila ista kao kod utemeljivača demokratije "kada su tražili da odluke ne budu rezultat kraljevskih instrukcija i vladajućih elita već rezultat glasanja običnih ljudi koji na taj način iskazuju svoju moć".

Braun nije želeo da kaže da li bi voleo da se smanjenje starosne granice za glasanje uvede na celoj teritoriji Velike Britanije, kako za parlamentarne izbore 2015. godine i izbore za škotski parlament 2016. godine.

Referendum je pokazao da gde god se povuče starosna granica, uvek ima onih koji su nezadovoljni što su bili ispod crte i nisu mogli da glasaju.

Prema rečima đaka, u školama se pred referendum samo pričalo o tome, a petnaestogodišnjaci su zavideli šesnaestogodišnjacima zato što su imali pravo glasa. Mnogi su se zbog referenduma zainteresovali za politiku i sada su "navučeni".