To je u intervjuu Tanjugu rekao ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić dodavši da to pitanje u praksi nije rešeno, iako je Sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, kojim je ono obuhvaćeno, na snazi gotovo 10 godina.
Povodom debate podstaknute time što je predsednik Srbije nedavno Bunjevcima uručio knjige na ćirlici, Markotić kaže:
"Pitanje udžbenika spada u osnovna prava, jer je to pravo na obrazovanje i ono nije rešeno svih ovih deset godina što se tiče hrvatske nacionalne manjine u Srbiji. Ako ne osiguravate finansijska sredstva za školovanje jedne manjine znači da im uskraćujete prava na obrazovanje. Srećom, matična država, Hrvatska i Hrvatsko nacionano vijeće, uskakali su sa svojim sredstvima, mada nisu to morali prema postojećim ugovorima koji su na snazi".
Iako o poreklu Bunjevaca postoje različite teorije u Srbiji i Hrvatskoj, zbog čega, kako kaže, to pitanje treba ostaviti naučnicima, hrvatski ambasador je dodao:
"Ali, čak i ako to pitanje apstrahujemo, ako imate manjine na vašoj teritoriji onda bi trebalo jednako postupati prema svima njima. Onog trenutka kada jednu manjinu favorizujete, diskriminišete ostale".
Prema njegovim rečima, Republika Srbija je finansirala jedan udžbenik na hrvatskom jeziku, ali postoje i drugi i oni se pokrivaju ili sredstvima Hrvatskog nacionalnog vijeća ili Republike Hrvatske.
"Ključno je da se Sporazum mora izvršavati, ako smo ga potpisali i ako je na snazi 10 godina", dodao je Markotić i naveo da je Hrvatska za udžbenike za srpsku manjinu za 2014. godinu izdvojila oko 10000 evra, dok je za hrvatsku manjinu u Srbiji potrebno izdvojiti znatno manji iznos.
On je najavio da će se sledećeg meseca sastati Mešovita komisija za sprovođenje Sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina.
Govoreći o bilateralnim odnosima dve države hrvatski diplomata je ocenio da su oni stabilni i korektni.
"I dalje imamo neka otvorena pitanja, ne bih rekao da imamo probleme u odosima", rekao je Markotić.
Prema njegovim rečima, otvorena pitanja datiraju od pre 20 godina.
"Ona se možda ne rešavaju tempom koji bismo mi hteli - da to bude brže, da se ođednom reši - ali se ipak malo pomalo rešavaju", rekao je on, dodavši da je ključ u češćim susretim Mešovitih komisija koje već postoje.
Markotić je rekao da je Hrvatska "glavni advokat" proširenja EU na ceo region, jer nije normalno da u centru Evrope postoji prostor koji nije "pokriven" Unijom, a koji je, kaže, oduvek gravitirao ka EU.
Markotić je još jednom odbacio kao špekulacije tvrdnje da će Hrvatska da uslovljava Srbiju preko EU kako bi izdejstvovala najbolja rešenja za neka bilateralna pitanja:
"Više puta je ponovljeno da se bilateralna pitanja neće iznositi kao uslov za prijem Srbije u EU, ako se, naravno, radi o čistim bilateralnim pitanjima. Ako se, međutim, radi o bilateralnim pitanjima koja su ujedno i pitanja usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u tom slučaju se pravna tekovina u celini mora prihvatiti. To su prošle sve zemlje, prošla je Hrvatska koja je sedam godina pregovarala i to je nešto o čemu se ne raspravlja , nešto što se jednostavno mora uraditi."
Kako je precizirao, u odnosima Srbije i Hrvatske to su pitanja zaštite nacionalinih manjina, koja su deo osnovnih prava i Poglavlja 23 u pregovorima sa EU.
Na kritike Koalicije udruženja izbeglica da Hrvatska ne čini dovoljno da reši probleme izbeglih Srba i Srba povratnika, te da krši ljudska prava i ne suočava se sa ratnim zločinima počinjenim nad Srbima tokom sukoba 90-ih, Markotić odgovara da su ta pitanja bila deo procesa pridruživanja Hrvatske Uniji i da je posle strogog monitoringa zemalja-članica i EK donet zaključak da Hrvatska ispunjava obaveze i standarde zacrtane aki kominiterom.
"Najbolje je da se u odgovoru na vaše pitanje pozovem na brojke - vratilo 133.000 predstavnika manjina, uglavnom Srba. Obnovljeno je ukupno 150.000 objekata i stambenih jedinica (pripadnika svih manjina), koje su bile potpuno ili delimično uništene, a u procesu povratka zbrinuto je 32.000 porodica, a 8.200 u programu stambenog zbrinjavanja. Bitno je reći da je u celom procesu povratka vraćeno 19.200 objekata uglavnom pripadnicima srpske manjine i ostalo je za povraćaj samo 39. Kao što vidite, stvari se ipak razvijaju u pozitivnom smeru", kaže Markotić.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je samo ove godine za proces povratka izbeglica i prognanih izdvojila 40 milona evra:
"Stvari se razvijaju, možda neko nije zadovljan tempom kojim se stvari rešavaju, ali se rešavaju".
Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, on podseća da je do sada pravosnažno završeno 580 postupaka. Takođe, pokrenuto je nekoliko hiljada postupaka za krađe, razbojništva i druge prestupe, koji su u međuvremenu okončani i ljudi osuđeni.
"Ono što se možda ne zna jeste da je protiv više od 100 pripadnika oružanih snaga Hrvatske pokrenut postupak za ratne zločine", dodao je on.
Presuda u pocesu pred Međunarodnim sudom pravde zbog tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid i srpske protivtužbe, kakva god bila, neće, prema njegovim očekivanjima, bitnije narušiti odnose dve države.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 61
Pogledaj komentare