Šta stoji na putu velikoj maturi

Kako ističu stručnjaci, univerzitetska javnost, ali i roditelji budućih brucoša tako velika promena u obrazovnom sistemu mora biti pažljivo planirana kako ne bi bila još jedan eksperiment na štetu dece.

Za državu je velika matura strateški cilj, jer će biti mehanizam za kontrolu upisne politike, međutim, stručnjaci ukazuju na dileme poput one ko će finansirati projekat, država ili sami studenti i kako obezbediti regularnost ispita u kojem će na jednom mestu istovremeno biti nekoliko hiljada kandidata.

Kamen spoticanja, kako navode sagovornici Tanjuga, može da bude i to što univerziteti nemaju poverenje u državu, poučeni lošim iskustvom sa malom maturom i dugogodišnjim neredovnim izmirivanjem obaveza prema fakultetma.

Za profesorku u penziji Srbijanku Turajlić pitanje poverenja i ozbiljnosti su ključni u iskoraku i spremnosti države da se suoči sa problemima, nepotizmom, mogućom korupcijom i da se ne ponove propusti iz male mature.

Tu, kako kaže, postoje dva problema, otpor univerziteta jer će izgubiti ne tako mali novac od prijemnih ispita i nedostatak ozbiljne i javno objavljene analize male mature za šta je, smatra ona, odgovoran ministar prosvete.

U Ministarstvu su, kako tvrdi prof. Turajlić u izjavi Tanjugu, lako mogli da ustanove u kojoj se školi ocene dele putem korupcije, nepotizma i da objave takve liste.

"To se u svetu radi i sve dok ne dobijemo ozbiljnu analizu male mature, velika matura će biti samo još jedan izvor korupcije, nameštanja i neće pomoći fakultetima da obave korektan upis kandidata", smatra Turajlić, navodeći da su "direktori škola partijski funkcioneri i ako prozovemo škole u kojima to postoji, mi smo prozvali partiju, a onda su svi nezadovoljni".

Ipak, oni koji bi trebalo da budu zadovoljni su budući studenti, jer će, prema rečima profesorke, nestati sadašnji haos, da kandidat “za pet dana polaže prijemni na pet mesta” i to na primer isti prijemni iz matematike.

“Uzimaju pare od kandidata i onda odlučuju da li će da ga upišu ili neće”, kaže prof. Turajlić i podseća da su sličan koncept, zajednički prijemni ispit, organizovali tehnički i prirodno-matematički fakulteti još tokom 90-ih godina prošlog veka.

“Nažalost, to se raspalo 1998. godine kada fakulteti više nisu mogli da se dogovore kako da podele novac od oko 6.000 kandidata koji su konkurisali”, rekla je ona i istakla da su tada radili i analize i tačno se videlo iz kojih škola su kandidati donosili ocene koje nisu odgovarale rezultatu na prijemnom.

Za profesora Miodraga Popovića, koji je i prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) i savetnik u Ministarstvu prosvete, kamen spoticanja u sprovođenju celog koncepta može da bude pitanje ko će finansirati ispit.

Ideja je, kako kaže, da država finansira veliku maturu.

"Ako država snosi troškove školovanja srednjoškolaca, a velika matura bi bila završni čin tog školovanja, onda bi logično bilo da država snosi te troškove i kandidat ne bi trebalo da plati ništa, bar prema sadašnjim predlozima”, kaže Popović u izjavi Tanjugu i najavljuje da će maturu najverovatnije organizovati posebno nezavisno telo, Ispitni centar, u kome će sedeti univerzitetski profesori.

I prof. Popović, koji je svojevremeno bio u radnoj grupi za izradu koncepta velike mature, opominje da se ne ponove loše stvari koje su isplivale kod uvođenja male mature i ukazuje na moguće probleme sa obezbeđivanjem regularnosti ispita i koruptivnim radnjama.

Kod velike mature ideja je da se ispit polaže jednom i to za konkurisanje na veći broj fakulteta. Sastoji se iz obaveznih i izbornih predmeta, a fakultet će odabrati one koji su za njegovo polje proučavanja bitni i na osnovu rezultata na tim predmetima rangiraće studente.

Na UB, kako podseća prof. Popović, i sada ima bar 15 fakulteta koji rangiraju svoje studente na osnovu prijemnog iz matematike, ali svako drži svoj prijemni. Na velikoj maturi bi to bio jedan ispit sa istim zadacima, na jednom mestu i sa ostvarenim bodovim studeni mogu da konkurišu na više fakulteta.

Na najavu uvođenja velike mature reagovali su i iz Udruženja “Roditelj”, zabrinuti što je i sa malom maturom bilo dosta problema po pitanju regularnosti, transparentnosti, preporučujući Ministarstvu da pažljivo odmeri kako će raditi.

Postoje otpori jer da bi se uvela tako velika promena treba je pažljivo pripremiti. Velika matura podrazumeva da se ne uči kampanjski, da se reforma obrazovanja sprovede tako da deca zaista budu pripremljena na taj ispit znanja i da se reše evenutlani problemi, poput onog da mnogo dece ima određeni rezultat, a nema mogućnost da upiše željeni fakultet”, rekla je Tanjugu Angelina Radulović iz Udruženja.

Kako kaže, sa malom maturom je tek treće godine od uvođenja broj problema pao na razumnu meru, što ne znači da ih nema i dalje.

“Promene su dobre, ali ako nisu pažljivo planirane i precizno sprovedene, idu na štetu dece, a čini se da poslednjih godina pa i više od decenije eksperimenti u školskom sistemu samo štete deci”, rekla je Radulović.

Ministar prosvete Srđan Verbić kaže da taj koncept jeste strateški jer će kontrolisati upisnu politiku, ali da je pitanje koje će godine biti uveden.

"Niko nas ne tera da to bude 2018, 2019. godine ali moramo da je realizujemo u nekom trenutku", rekao je Verbić i naveo da nam treba upisna politika koja se menja iz godine u godinu, da bismo uskladili "upisnu politiku i ono što je za četiri godine potrebno tržištu rada".

Ukoliko se upis odvija samo u skladu sa marketingom nekog fakulteta, studenti će biti oštećeni, jer će tek kada završe studije shvatiti da nemaju gde da se zaposle, rekao je Verbić pre nekoliko dana Tanjugu.