Azil u Nemačkoj gotovo onemogućen

Takva odluka Bundesrata znači da su zahtevi za azil građana Srbije u principu neosnovani, ali ostavlja prostor da se pojedinačni zahtevi odobre.

Takođe, takvom merom se skraćuje i postupak za povratak azilanata u zemlje čiji su državljani, a pored Srbije, status zemlje sigurnog porekla dobile su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Posle zelenog svetla Bundesrata, nakon saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene tog zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

U složenoj raspodeli moći u Nemačkoj, vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata u Bundestagu ima apsolutnu većinu, ali je u Bundesratu situacija drugačija, tako da je današnjom saglasnošću pokrajine Baden-Virtemberg, gde je na vlasti partija Zeleni, koja je zapravo protiv ovog zakona, postignuta potrebna većina za usvajanje ovog zakona.

Iz okruženja predsednika vlade te pokrajine Manfrida Krečmana (Zeleni) kaže se da se iz njegove partije, posle saglasnosti na zakonske promene o pravima azilanata, očekuju diskusije, prenose nemački mediji.

Prema podacima savezne vlade u Berlinu, prošle godine je, od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, Bosne i Makedonije, svega 60 zahteva odobreno, pokazuje statistika.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je pre nekoliko meseci, najavljujući ove promene u proširenju liste sigurnih zemalja, izjavio da je Srbija zemlja - kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teži i Bosna i rekao da se u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima.

De Mezijer je najavio da će po ovim zakonskim izmenama, tri meseca posle dobijanja statusa azilanta ti ljudi imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu po sticanju azilantskog statusa.

Ove zakonske promene najavljene su još posle prošlogodišnjih septembarskih saveznih izbora, u koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata.

U ugovoru se kaže da nova nemačka vlada želi pitanje azilanata da reši na najobjektivniji mogući način, odnosno, da zapadnobalkanske zemlje - Bosnu, Makedoniju i Srbiju, u smislu 29. člana Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, "kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao".

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije u njima.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i novca, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU. Nemački demohrišćani su želeli da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemokrate tome protivile.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbijatii status azilanta.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Kada je, međutim, reč o azilantima iz Srbije, pre nekoliko godina su čak i ministri zatevali da se zbog povećanog broja lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije preispita bezvizni režim tih zemalja s državama članicama EU.

I dok su nemački mediji pisali o "eksplozivnom uvećanju" broja zahteva za azil, broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj, statistika je pokazivala jasne podatke da je, recimo, u januaru 2010. godine bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, a u septembru dve godine kasnije čak 1.395 zahteva za azil.

Za Nemačku su time nastajali visoki troškovi, prema određenim računicama, jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra i plaćene troškove za povratak u zemlju.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto.....

Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedonije je, prema procenama predstavnika nemačkih institucija, stalo samo do toga da se prečicom i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.

Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva za građane Srbije nije utvrđen nikakav progon, već,kako se navodi - lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.

Statistika, takođe, kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 zahteva Roma.