Šta donosi referendum u Škotskoj?

Takođe, bez obzira na njegov ishod, škotskoj i britanskoj Vladi predstoje dugi pregovori o budućim odnosima

Analitičar Predrag Simić smatra da će unionisti odneti pobedu na referendumu i da bi bilo veliko iznenađenje da Škoti većinom zaokruže "da" za nezavisnost.

"Uzbuđenje je donela najnovija anketa koja govori da je 51 odsto Škota za otcepljenje zbog čega se čitava londonska nomenklatura preselila u Edinburg i Glazgov ne bi li pokušala novim ustupcima i ponudama da utiče na ishod glasanja", objašnjava Simić.

On napominje da su zapravo ekonomski interesi "glavni ulog u igri" oko nezavisnosti jer bi u slučaju eventualnog otcepljenja Škotske u njenim rukama ostali svi izvori britanske nafte i gasa.

"S obzirom da Britanija ima više od 51 miliona stanovnika, a Škotska 5,5 miliona - samo se nameće da bi Škoti 'sedeli' na rudniku crnog zlata. Za koliko bi Škoti dobili, za toliko bi Britanija izgubila", ističe Simić.

Ocenjujući da će referendum imati ogroman značaj, Simić navodi da bi nezavisnost Škotske bitno poremetila odnose ne samo u Britaniji, nego i u Evropi i svetu s obzirom na ulogu te zemlje "koju igra u odnosima između SAD i Evrope".

Simić navodi da je u ovom trenutku teško sagledati sve posledice "škotskog - da" na referendumu, ali ističe da bi takav ishod "sigurno povukao" za sobom evropske regione koji se bore za otcepljenje, poput Baskije, Katalonije, Transilvanije, ali i druge u svetu.

"To je virus na koji nijedna zemlja nije imuna, pa ni moćno Ujedinjeno Kraljevstvo. Ako je separatizam moguć u centralnoj zemlji zapadnog sveta, ne vidim šta bi ga dalje sprečilo ni drugde u Evropi. Tada bismo ušli u krajnje neizvestan svet koji na žalost mi u bivšoj Jugoslaviji jako dobro poznajemo", upozorava Simić.

On dalje objašnjava da bi otcepljenjem Škotske, Evropa bila duboko uzdrmana ne samo sa tog stanovišta, već i zbog pitanja energetskih zaliha koje se nalaze u tom delu Evrope.

Zbog toga, kako kaže, pritisci na Edinburg ne stižu samo iz Londona, već i iz Evropske unije koja je ranije saopštila da Škotska ne može da računa na automatski prijem.

U slučaju da Škotska izglasa ostanak u zajednici, i uzburkani regioni će se umiriti, ali, kako Simić smatra, samo privremeno - dok će pritisak ostati u čitavoj EU, a po prvi put će se pokazati i "Ahilove pete" britanske države i pored toga što je stalna članica Saveta bezbednosti UN i deo "velike trojke" EU.

Komentarišući da li bi nezavisnost Škotske vodila njenoj izolaciji u Evropi i svetu, Simić odgovara odrično.

"Velika Britanija je poznata po tome što je umela da stvara imperije i što je umela da ih transformiše. I kad se Indija 1947. odvojila, Britanija nije ratovala nego je shvatila da je vreme imperije prošlo", navodi Simić.

On ocenjuje da bi možda London bio prvi koji bi priznao Škotsku i nastojao da pronađe pragmatično rešenje koje ne bi ni Škotsku izolovalo, a ni Britaniju lišilo nafte i gasa u Severnom moru.

Istraživač Instituta za međunarodnu politiku i privredu Srđan Korać kaže da je teško prognozirati ishod referenduma, ali ističe da će rezultat biti tesan i to sa razlikom od svega nekoliko procenata za pobednički tabor.

"Čak i da bude izglasana nezavisnost, to samo po sebi neće ujediniti škotsko društvo jer će uvek postojati značajan broj građana koji će želeti da ostane u tesnim vezama sa ostatkom Britanije", navodi Korać, koji već godinama izučava uređenje Britanije i težnje Škotske nacionalne stranke za otcepljenjem.

On podseća na jaku ekonomsku argumentaciju za nezavisnošću koja čini suštinu kampanje nacionalista.

"Nacionalisti tvrde da bi Škotska kao nezavisna država ostvarivala bruto društveni proizvod po glavi stanovnika koji bi bio znatno veći nego u ostatku Britanije, jedino bi bio veći u Londonu i jugoistočnoj Engleskoj koji su poznati kao regioni sa najimućnijim ljudima", navodi Korać.

On napominje da je njihov argument i to što Škotska ima najmanju stopu nezaposlenosti u zemlji, dok su "vetar u leđa" za nezavisnost rezerve nafte i gasa koje su procenjuju na 1.800 milijardi evra, a nije zanemarljivo i to što se jedna četvrtina ukupnog potencijala EU od plime i vetra nalazi upravo u Škotskoj.

Korać kaže i da dve strane treba da se pripreme na duge pregovore kad se pokrene pitanje britanskog javnog duga i koliki je tačno udeo Škotske u njemu.

Osim ekonomskih razloga, težnje Škota za nezavisnošću leže i u "tradicionalnom nepoverenju" prema Konzervativnoj stranci, čiji lider je i danas premijer Britanije.

Korać podseća na loše odluke konzervativnih vlada u Londonu na štetu Škota još od Drugog svetskog rata, a najupečatljiviji primer je bila vlada premijerke Margaret Tačer čije odluke su "zatvorile veliku industriju i škotska brodogradilišta".

Što se tiče automatskog prijema Škotske u EU, Korać kaže da je škotski premijer Aleks Salmond "uhvaćen u laži" kad je tvrdio da je dobio zvanično pravno mišljenje Evropske komisije o automatskom članstvu.

"Zemlja koja bi prva glasala protiv prijema nezavisne Škotske je Španija i premijer Marijan Rahoj je najavio da Madrid neće podržati prijem otcepljenih regiona", podsetio je Korać.

On upozorava da bi izglasavanje nezavisnosti moglo da podstakne Katalonce u Španiji da istraju na svom putu osamostaljenja jer taj slučaj ima mnogo sličnosti sa škotskim, a vezan je za stepen razvijenosti i stepen izgrađenosti etničkog identiteta.

Korać zaključuje da, bez obzira na ishod referenduma, vlastima u Edinburgu i Londonu predstoje dugi pregovori oko budućeg uređenja Ujedinjenog Kraljevstva.