Levica favorit u Švedskoj

Ankete pokazuju da bi glasači mogli da se okrenu levici pošto strahuju da je vlada konzervativnog premijera Fredrika Rajnfelda svojom politikom i zalaganjem za tržišne reforme narušila čuveni švedski model države blagostanja.

Rajnfeldova vlada je tokom svoje osmogodišnje vladavine, najduže za jednog konzervativnog lidera u Švedskoj, uvela brojna smanjenja poreza tako da Švedska više ne spada u zemlje s najvišim porezima, koje su podržavale izdašna socijalna davanja.

Od kada je preuzela vlast 2006, Rajnfeldova koalicija desnog centra je smanjila neke poreze na dohodak i korporativne poreze, ukinula taksu na bogatstvo, smanjila doprinose za socijalnu pomoć, ublažila zakone o radu i privatizovala državne kompanije.

Iako je na međunarodnom planu Rajnfeldova vlada dobila pohvale zbog zaštiite švedske privrede od finansijskih previranja u Evropi, u zemlji preovlađuje stav da ona prodaje sistem blagostanja gramzivim kapitalistima.

Rajnfeld pokušava da promeni tu sliku o svojoj vladi, a ankete pokazuju da je njegova koalicija od četiri stranke slabija za pet do deset procentnih poena od opozicije predvođene socijademokratama.

Lider socijaldemokrata i kandidat za premijera Stefan Leven (Lofven) još krivi vladu za loš učinak švedskih škola na međunarodnim testovima i za to što nije uspela da smanji stopu nezaposlenosti od osam odsto, koja ostaje nepromenjena poslednjih godina.

Čak i ako opozicija pobedi na izborima, rezultati će najverovatnije biti najgori ikad za socijaldemokrate, koje su nekad imale do 50 odsto glasova. Sada prema anketama oni imaju oko 30 odsto i zavise od podrške zelenih i bivših komunista, Levičarske partije.

Ankete pokazuju da ekstremno desničarska stranka Švedske demokrate (SD) Džimija Okesona (Jimmie Akešon) koja se protivi imigraciji, jača i da bi mogla skoro da udvostruči podršku na 10 odsto u odnosu na prethodne izbore 2010. godine.

Ta stranka je prvi put ušla u parlament 2010. sa osvojenih 5,7 odsto glasova i 20 mesta.

Ona se jedina u zemlji protivi tome što Švedska tako spremno prihvata izbeglice iz Sirije, Iraka i drugih konfliktnih zona. Ove godine Švedska očekuje oko 80.000 azilanata, najviše od 1992.

I konzervativci i socijaldemokrate odbacuju tu stranku i očekuju da će postići kompromis, ako nijedna grupacija ne osvoji većinu, da bi izbegli da SD dobije šansu da bude jezičak na vagi.

Prema jednoj anketi objavljenoj u sredu, koalicija socijaldemokrata, Zelenih i Levičarske partije dobiće 47,5 odsto glasova, što je 2,5 procentna poena više nego prema anketi od 5. septembra. Time se povećava prednost u odnosu na vladajuću koaliciju na 6,2 procentna poena.

Podrška vladajućoj koaliciji sastavljenoj od umerenih stranka, demohrisćana i liberalnih partija je 41,3 odsto, što je mali porast u odnosu na 5. septembar kad je bila 40,5 odsto.

Švedske demokrate ekstremne desnice bi, prema ovoj anketi, imale 8,9 odsto glasova.