Na današnji dan, 3. septembar

1568 - Rodjen je italijanski filozof Tomazo Kampanela, dominikanski kaludjer, utopijski filozof, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu "Država sunca", napisanom po uzoru na Platona, njegove sledbenike i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti platonističke socijalne države.

1638 - Rodjen je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je niz ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske - s promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog
apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta.
Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.

1735 - Rodjen je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmladji sin Johana Sebastijana Baha, koji je živeo i u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao muzički učitelj kraljice Šarlote. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča mladog Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

1791 - Rodjen je nemački kompozitor Djakomo Majerber. Pravo ime bilo mu je Jakob Libman Ber. Odigrao je vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Bio je veoma popularan, ali je njegova muzika izazivala i brojne polemike. Dela: opere "Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Djavo", "Prorok".

1798 - Osmansko carstvo je objavilo rat Francuskoj.

1800 - Malta je pala u ruke Britanaca pod admiralom Horejšom Nelsonom, koji je prethodno blokirao francuske trupe na tom sredozemnom ostrvu i tako ga preoteo od Francuske.

1857 - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: "Kurs pozitivne filozofije", "Rasprava o celini pozitivizma", "Sistem pozitivne politike", "Pozitivistički katehizam".

1860 - Rusija, Velika Britanija, Francuska, Pruska, Austrija i Osmansko carstvo potpisali su ugovor o uspostavljanju reda u Siriji (tada turska teritorija) posle masakra koji su nad hrišćanima počinili muslimani.

1888 - Rodjen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasledja u
mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: "Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Religija i društvo", "Kalki, ili budućnost civilizacije", "Istorija Istočne i Zapadne filozofije".

1902 - Rodjen je američki filmski producent Daril Frensis Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju "Tventi senčeri foks". Bio je producent niza značajnih filmova: "Plodovi gneva", "Sve o Evi", "Viva Zapata!", "Najduži dan", "Koreni neba", "Mladi gospodin Linkoln".

1914 - Nemački vojnici ubili su u Prvom svetskom ratu francuskog pisca i filozofa Šarla Pjera Pegija, jednu od ključnih javnih ličnosti u oslobadjanju nevino osudjenog kapetana Alfreda Drajfusa. Kao urednik lista "Petnaestodnevne sveske" rozobličio je pozadinu montiranog sudskog procesa Drajfusu kao navodnom nemačkom
špijunu. Dela: drama "Jovanka Orleanka", eseji "Naša mladost", "Novac".

1919 - U napadu belogardejaca na njegov štab, poginuo je ruski revolucionar Vasilij Ivanovič Čapajev, komandant 25. streljačke divizije boljševičke vojske u gradjanskom ratu koji je posle Oktobarske revolucije izbio u Rusiji. U Prvom svetskom ratu više puta je odlikovan za hrabrost, a početkom 1918. formirao je odrede za borbu protiv kontrarevolucije.

1939 - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu.

1960 - Predsednik Konga (bivši Belgijski Kongo, kasnije Zair) Žozef Kasavubu smenio je vodju nacionalnooslobodilačkog pokreta i predsednika vlade, poznatog pesnika, Patrisa Lumumbu. Potom ga je izručio separatisti iz provincije Katanga Moizu Čombeu, čiji su ga plaćenici ubili u februaru 1961.

1972 - Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977 - Zapadnonemački komunistički teroristi (crvene brigade) oteli su predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronadjeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990 - Predsednici vlada Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, što su bili razgovori na do tada najvišem nivou izmedju dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

1995 - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa u Francuskoj Polineziji, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997 - Na stadionu u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, u vreme održavanja političkog mitinga, usled iznenadne oluje srušila se tribina usmrtivši 37 ljudi.

1998 - Skupština Severne Koreje izabrala je Kim Džong Ila, sina preminulog Kim Il Sunga, za šefa Nacionalne komisije za odbranu, što je zvanično najviši položaj u zemlji pošto je ukinuta predsednička funkcija, čime je kompletiran proces prvog naslednog prenosa vlasti u komunističkim zemljama.

2002 - U eksploziji autombila-bombe u glavnom gradu Avganistana Kabulu ubijeno je najmanje 26 ljudi, a kasnije istog dana pokušan je u južnom gradu Kandahar atentat na avganistanskog premijera Hamida Karzaija.

2005 - Indonežanski putnički avion tipa "Boing 737-200" pao je na stambeni deo Medana, grada na severu ostrva Sumatre. Od ukupno 112 putnika i pet članova posade, poginule su 103 osobe, dok je na zemlji zivot izgubilo 47 ljudi.

2011 - U Beogradu je počela konferencija Pokreta nesvrstanih. Pola veka nakon prvog osnivačkog samita nesvrstanih koji je održan u Beogradu, septembra 1961. Srbija je, iako nije članica Pokreta, ponovo bila domaćin samita Nesvrstanih. U Beogradu je održan i 1989. samit tog pokreta, deveti po redu.