Džihadisti izazov i za Hrvatsku

Radikalni islamisti iz zemalja regije značajan su bezbednosni izazov za Hrvatsku, naglašeno je u tom izveštaju, njihov broj u jugoistočnoj Evropi je u porastu, tako da mnogi od njih iz hrvatskog susedstva odlaze u Siriju i Irak da se bore.

Faktori koji uzrokuju porast prihvatanja radikalnog tumačenja islama u ovoj regiji su izrazito loša ekonomska situacija i pojava verskih službenika koji prihvataju i šire takve radikalne stavove.

"Od 2012. godine u sukobima u Siriji i Iraku učestvovalo je više stotina boraca iz država hrvatskog susedstva. Neki od njih pripadnici su najradikalnijih grupa koje se tamo bore. U Hrvatskoj zasad takve osobe nismo identifikovali, a ‘džihadisti’ hrvatsku teritoriju koriste kao tranzitno područje. Međutim, po povratku u matične države oni postaju značajan bezbednosni rizik. U sukobima su dodatno radikalizovani, traumatizovani ratnim iskustvima i obučeni za oružanu borbu", piše u izveštaju, a prenosi "Jutarnji list".

Izveštaj pokazuje da se i hrvatski obaveštajni aparat aktivno uključio u nadzor ekstremnih islamističkih grupa, tim pre što je radikalni islamistički pokret krajem juna objavio petogodišnji plan globalne dominacije i najavio da planiraju da osvoje i deo Evrope - Austriju, Mađarsku, Španiju i Hrvatsku.

U takvom kontekstu, piše list, postavlja se pitanje koliko su radikalni islamisti rašireni u Hrvatskoj i u zemljama okruženja i kako se treba odnositi prema zajednicama poput vehabijskih koje postoje i u Sloveniji, BiH, Srbiji i Crnoj Gori, a koje su često meta policijskog nadzora i racija.

Vehabije u retkim istupima odlučno odbijaju povezanost s terorizmom, iako se često povezuju s podsticanjem i da predstavljaju ideološku osnovu za terorističke grupe u Avganistanu, Saudijskoj Arabiji i Iraku.

Među najpoznatijim zajednicama vehabija u susednim zemljama su one u Gornjoj Maoči u BiH i slovenačkim Jesenicama. Prva je bila meta policijskih zaplena oružja i hapšenja, a iz nje je potekao i osuđeni terorista za napad na američku ambasadu u Sarajevu, Mevlid Jašarević.

Pripadnici zajednice u Jesenicama priznaju, takođe, da ih policija nadzire i da ih je nekoliko puta ispitivala.

Vehabije su se proširile i na Hrvatsku, pa su mediji, posle napada Jašarevića na SAD ambasadu, 2011. godine, otkrili vezu sa njegovim instruktorom Seadom Plojovićem, koji je tada stanovao na zagrebačkoj adresi.

Plojović je veze s terorizmom odlučno demantovao, ali su se tada pojavile informacije da od 2005. godine i u Zagrebu deluje vehabijska zajednica.

U razgovoru za "Jutarnji list" bivši vehabija Adnan Mešanović potvrdio je da je 1999. vehabizam širio i po Puli.

Iako u Hrvatskoj, zasad, nisu locirani pripadnici ekstremističkih grupa, ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić, ipak, napominje da Hrvatska, iako ne mora da se boji, mora biti na oprezu, delimično i zato što je članica EU i NATO i jer učestvuje u mirovnim misijama u Avganistanu.