Zapadni Balkan za jačanje saradnje

U naredne četiri godine bi trebalo da se reše otvorena bilateralna i unutrašnja pitanja i dođe do pomirenja u regionu.

Na konferenciji posvećenoj Zapadnom Balkanu učestvovali su predsednici država ili vlada, i ministri spoljnih poslova i privrede Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, kao i Hrvatske i Slovenije koje su članice EU.

Domaćin skupa je bila nemačka kancelarka Angela Merkel, a prisutni su bili i čelnici Evropske komisije.

U konačnom saopštenju predsedavajućeg današnjom konferencijom navodi se da su se učesnici saglasili da ojačaju regionalnu ekonomsku saradnju i postave temelje za održivi rast i ističe da dalje poboljšanje upravljačkog sistema ostaje poseban izazov za mlade demokratije Zapadnog Balkana.

Dodaje se da je kancelar Austrije ponudio da njegova zemlja bude domaćin konferencije 2015, kada bi mogli da budu procenjeni prvi rezultati.

U saopštenju se ističe da su do pre 15 godina regionom Zapadnog Balkana dominirali rat i uništenje, a da je on u međuvremenu učinio mnogo na uspostavljanju stabilnosti, razvoju dobrosusedskih odnosa, modernizovanju vlada, društva i ekonomije, u čemu je politika proširenja EU odigrala ključnu ulogu.

"Sve zemlje Zapadnog Balkana čvrsto veruju da njihova budućnost leži u EU", navodi se u saopštenju i dodaje da nemačka vlada "izrazito ističe" svoju podršku evropskoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana.

"Sve zemlje Zapadnog Balkana imaće mogućnost da se priključe EU ukoliko ispune uslove za pristup. Nemačka je svesna svoje odgovornosti za mirnu, stabilnu i demokratsku budućnost zasnovanu na vladavini prava, i nastaviće da podržava region na njegovom putu ka takvoj budućnosti", navodi se u saopštenju predsedavajućeg konferencije.

Ukazuje se da su svi učesnici istakli nužnost rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja što je pre moguće, u interesu dobrosusedskih odnosa i jačanja stabilnosti u regionu, i dodaje da su premijeri Srbije i Kosova ponovili rešenost da ožive proces normalizacije odnosa.

"Gde je moguće, zemlje treba da iskoriste pozitivan uticaj regionalnih suseda da prevaziđu unutrašnje političke izazove. Ovo se posebno odnosi na revitalizaciju reformskog procesa u BiH", ističe se.

Dodaje se i da su zemlje Zapadnog Balkana istakle voljnost da pojačaju međusobnu saradnju, u šta spada i transnacionalna razmena, posebno među mladim ljudima.

Istaknuto je i da zapadnobalkanske zemlje treba da preduzmu dodatne mere u brobi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a učesnici su se saglasili da intenzivnije prekogranično sarađuju, i na regionalnom i na bilateralnom nivou.

Ukazano je takođe da je jačanje civilnog društva veoma važno za dalje jačanje demokratije u zemljama Zapadnog Balkana, što će ih takođe približiti EU.

Preduslovi za to su pluralističko medijsko okruženje, nezavisni sindikati i ekonomija koja može da ispuni svoju ulogu u društvu, slobodna od političkog mešanja.

Ističe se da će održivi ekonomski rast biti moguć samo putem otvorenog tržišta i stranih investicija.

"Pozitivna investiciona klima je posebno ključna za aktivnosti malih i srednjih preduzeća. Pravna izvesnost i nulta tolerancija prema korupciji je od vitalnog značaja u ovom kontekstu", navodi se.

Dodaje se i da zemlje Zapadnog Balkana treba da pojačaju napore da prevaziđu trenutne budžetske deficite, kao i da će nemačke kompanije podržati jačanje izvozne snage regiona, pokretanjem inicijative 2015. za kupovinu iz tog regiona.

Treba da bude povećana dodatno konkurentnost, ističe se u saopštenju, a u tom kontekstu konkretni doprinos će biti i regionalna konferencija u Crnoj Gori, u septembru ove godine, i aktivnosti Saveta za regionalnu saradnju.

Zemlje učesnice su se saglasile i da će nastaviti intenzivni rad na daljem jačanju energetske saradnje, kao i da treba unaprediti logističke veze u regionu.