Turci u Nemačkoj od danas glasaju

Ovo je prvi put da mogu da glasaju a da pri tom ne moraju da idu u Tursku.

Među sedam biračkih mesta na kojima oko 1,4 milion Turaka ima pravo da glasa, nalazi se i Olimpija-stadion u Berlinu, gde će, kako procenjuju nemački mediji glasati oko 140 000 ljudi na izborima za predsednika Turske.

Izbori za predsednika Turske se u Turskoj održavaju 10.avgusta, a ovo je prvi put da će predsednik države biti biran direktno, na izborima, a ne u parlamentu.

Turci u Nemačkoj će, osim u Belrinu, glasati i u Frankfurtu, Minhenu Karlsrueu, Hanoveru, Diseldorfu i Esenu.

Kada je reč o tome za koga će Turci u Nemačkoj glasati, nemački mediji javljaju da birači ne kriju i da je je sadašnji šef vlade Redžep Tajip Erdogan za njih favorit.

"Erdogan", kažu, prenose nemački mediji, skoro svi koji su došli na izbore u Berlin.

"Nema alternative za Erdogana, on je za našu zemlju puno toga učinio", prenose mediji izjavu jednog mladog Turčina za glasačkog mesta u Berlinu, koji je na pitanje o protestima u Gezi-Parku rekao da ljudi, koji su se angažovali zbog par posečenih stabala i nisu baš "čisti" i da se tako nešto ne bi moglo dogoditi u Berlinu.

Kada je reč o Erdoganu, čije posete toj zemlji često proteknu u atmosferi turskih zastava, muzike i čežnje njegovih zemljaka sa nemačkog tla za dalekim prostorima Anadolije, on u Berlinu važi za teškog partnera za razgovor.

Za Erdogana se kaže da je zahtevan, težak partner za razgovor, čiji se postupci ne mogu predvideti, slično poput ruskog predsednika Vladimira Putina, za koga se kaže da se nikada unapred ne zna hoće li nastupiti kao šarmer ili kao autokrata.

Erdogan je ponekad personifikovana ljubaznost, a ponekad nastupa kao neljubazni, agresivni despot, smatraju nemački medijski analitičari.

Erdogan, možda, i nije "tvrd orah" sa Bosfora, ali jeste jedan od retkih svetskih poliltičara čije izjave skoro nikog ne ostavljaju ravnodušnim u Nemačkoj, 82-milionskooj državi u kojoj je više od tri miliona njegovih zemljaka, što je najveći broj stranaca, našlo "uhlebljenje".

Erdoganovi nasuputi u Nemačkoj, gde ga zemljaci slave kao "pop-zvezdu", a nemački političari, uglavnom, kritikuju, izazivaju uvek komentare, nezavisno od toga šta on predlaže.

A, Erdogan, između ostalog, predlaže da mali Turci prvo uče turski, pa tek onda nemački jezik, upozorava na porast neprijateljstava prema strancima i rastuću islamofobiju, govori "da" integraciji i "ne" asimilaciji, kritikuje evropsku politiku nemačke vlade, traži osnivanje turskih gimnazija......

Kada je reč o susretima kancelara Angele Merkel i Erdogana, nezavisno od toga na čijem terenu se "igra utakmica", pozitivno raspoloženi analitičari ukazuju često da, bez obzira na sve razlike u viđenjima i mišljenjima, ipak, treba da bude naglašeno ono sto je zajedničko- a to su osim intenzivne privredne saradnje, izražene u najmanje sedam milijardi evra nemačkih investicija u Turskoj i 350 000 Turaka, zaposlenih u tim firmama - ljudi.

"Delim mišljenje da su odnosi između ljudi u Nemačkoj i Turskoj, posebno, zbog velikog broja turskih građana ili nemačkih državljana, turskog porekla koji ovde žive-jedan važan deo naših bilateralnih odnosa", rekla je Merkelova jednom, prilikom posete Bosforu.