RUS: Najjači šamar od hladnog rata

"Nova ograničenja su prvi, istinski udarac po ruskoj ekonomiji. Sankcije EU tiču se celih sektora - finansijskog, naftnog i odbrambenog", piše agencija RBK.

Portal Njuzru navodi da ruska ekonomija već sada oseća gubitke, jer je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijardi investicija godišnje.

Portal dodaje da se tome može dodati i odliv kapitala iz zemlje, koji je u prvom polugodištu ove godine iznosio oko 74,6 milijardi dolara.

"Ruske vlasti su očekivale da Evopljani neće rizikovati da uvedu sankcije za čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju sa ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu, za Brisel je bio prioritetniji", zaključuje Njuzru.

Nezavisimaja gazeta piše da EU izvozi u Rusiju robe u vrednosti oko 120 milijardi evra godišnje, te da će evropske zemlje i same osetiti posledice sankcija.

"Koliko god da se bavimo zamenom uvoza, koliko god da saradjujemo sa Indijom i Kinom, napredne tehnologije se nalaze na Zapadu i ili u
zemljama koje su pod njihovim uticajem, kao što su Izrael i Singapur", smatra Direktor centra za analize i strategije Ruslan Puhov.

Nikolaj Gračov iz fonda Skolkovo smatra da će zbog sankcija nastradati najviše "Gasprom" i "Rosnjeft", kojima su neophodne zapadne tehnologije za vadjenje nafte i gasa na Arktiku, te da se proizvodnja nafte u Rusiji može smanjiti za pet do deset odsto.

Direktor Instituta za strateške studije Igor Nikolajev ocenjuje da će "ograničavanje pristupa državnih banaka prema jeftinim kreditima značajno i bolno udariti po domaćoj ekonomiji".

"U Rusiji i tako ne rastu investicije u osnovni kapital, a sada će se kreditiranje u ekonomiju smanjiti još više. Ruska ekonomija je i bez sankcija srljala u recesiju a ovo će još više pogoršati situaciju", dodao je on.

Prema rečima Nikolajeva "EU će takodje osetiti poseldice sankcija, ali oni sa njima mogu da izadju na kraj".

List Komersant piše, pozivajući se na diplomatske izvore da se vlasti Rusije nadaju da će tokom usaglašavanja na najvišem nivou sankcije biti omekšane.

Moskva računa na podršku EU, koja sama može da pretrpi gubitke od smanjenja saradnje sa Rusijom, dodaje list.

Pozivajući se na izvor blizak američkom Stejt departmentu, Komersant medjutim navodi da novih slabljenja sankcija EU neće biti.

Moskva smatra da je novi talas sankcija zapadnih zemalja "kontraproduktivan" i da je "ciničan".

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij FKarasin izjavio je da "besmisleno razgovarati sa Rusijom jezikom sankcija".

"Sankcije će nam pomoći da se koncentrišemo... i kao rezultat, Rusija će dobiti efikasniju ekonomiju i zdravije društvo lišeno iluzija", kazao je Karasin.

Anketa nezavisnog Levada centra pokazala je da većinu Rusa (61 odsto) ne brine uvodjenje sankcija Rusiji zbog Ukrajine. Zbog sankcija brine
samo trećina anketiranih (36 odsto).

Medjunarodna izolacija Rusije takodje ne brine suviše gradjane Rusije, ne brine se 58 odsto anketiranih, nasuprot 38 odsto koji su rekli da su zabrinuti.

SAD lobiraju kod azijskih vlada da se pridruže sankcijama

Sjedinjene Američke Države lobiraju kod azijskih vlada da se pridruže sankcijama koje su Vašington i Evropska unija nametnuli Rusiji zbog podrške Moskve proruskim aktivistima na istoku Ukrajine, izjavio je danas neimenovani zvaničnik Stejt departmenta.

"Svakako se nadamo da će nam se zemlje u ovom regionu, koji obuhvata mnoge značajne trgovinske i finansijske centre, pridružiti u vršenju ove vrste pritiska na Rusiju", rekao je američki zvaničnik novinarima u Singapuru, a prenosi Rojters.

On je naveo da je već bio u Pekingu i Seulu ove nedelje, gde je na istu temu razgovarao sa visokim državnim zvaničnicima i poslovnim liderima, a najavio je da će u petak posetiti i Tokio.

"Razlog za naše angažovanje u ovom regionu sveta je potreba da razvijemo koordinisani, multinacionalni odgovor na ovu vrstu ruske agresije", rekao je zvaničnik Stejt departmenta.

Prema njegovim rečima, obaranje malezijskog aviona 17. jula na istoku Ukrajine sa 298 putnika i članova posade pokazalo je svetu da je reč o "globalnom problemu".

U svojoj dosad najenergičnijoj akciji, EU i SAD pooštrile su juče finansijske mere protiv Moskve, a nove sankcije se odnose na energetski, bankarski i vojni sektor Rusije.

Međutim, moglo bi se pokazati da je teško ubediti neke azijske zemlje da slede Zapad u kažnjavanju Rusije, ocenjuje britanska agencija.

Japan i Australija su jedine zemlje u regionu koje su do sada nametnule sankcije Moskvi.

S druge strane, Kina je ključni ekonomski i politički saveznik Rusije, a dve zemlje su nedavno potpisale sporazum o snabdevanju gasom vredan 400 milijardi dolara.

Finansijski centar Hong Kong moraće da usvoji stav koji zastupa kineska vlada, dok je protivničko bankarsko središte Singapur naklonjeno primeni sankcija koje usvoje Ujedinjene nacije, za šta su mali izgledi s obzirom na pravo veta koje Rusija ima kao članica Saveta bezbednosti UN.

Indija je značajan kupac ruske vojne opreme, a očekuje se da će američki državni serketar Džon Keri tokom ovonedeljne posete toj zemlji razgovarati o globalnim trgovinskim reformama, ali je neizvesno da li će pokrenuti i pitanje sankcija.

Što se Južne Koreje tiče, ona se još nije izjasnila da li će uvesti sankcije Moskvi ili ne.

Sankcije koje su uvele SAD i EU onemogućuju više ruskih banaka da podižu dugoročne kredite ili deonice na evropskim i američkim tržištima kapitala, što znači da bi te banke mogle da se okrenu Aziji radi finansiranja, zaključuje britanska agencija.