"Oprezno koristite društvene mreže"

''Mladi nisu dovoljno svesni da je sve što 'okače' na svoj Fejsbuk informacija i nekome ko je zlonameran i nije im pravi prijatelj iako im je poslao zahtev za prijateljstvo'', rekao je Tanjugu koordinator MUP-a za borbu protiv trgovine ljudima.

On je u opštini Voždovac prisustvovao projekciji filma ''Sestre'' i diskusiji o problemu trgovine ljudima, a povodom 30. jula - Dana borbe protiv trgovine ljudima.

Ocenjujući da je među mladima popularno da imaju 5.000 prijatelja i da prihvataju zahteve za prijateljstvo od ljudi koje i ne znaju, on je poručio da su društvene mreže korisne i dobre kao platforma za informisanje, sticanje znanja, održavanje kontakta sa prijateljima, ali ne i za razmenu poverljivih i intimnih informacija.

''Ako ne biste sklopili prijateljstvo sa svakim na ulici i podelili sa njim intimne informacije i slike ne radite to ni sa nekim na Fejsbuku'', smatra Djurašković dodajući da je već bilo slučajeva da su trgovci ljudima zloupotrebljavali Fejsbuk i prijateljtvo sa mladima.

Kako je istakao, putem društvenih mreža, trgovci ljudima su vrlo lako dolazili do informacija procenjujući ko je od mladih pod rizikom, odnosno ko ima neki problem, ko je nezaposlen, želi da ide u inostranstvo, a nema sredstava, ko ima probleme u porodici...

"'Posebno je opasno da deca, osobe mlađe od 18 godina, objavljuju slike koji mogu biti pogrešno protumačene'', upozorio je Djurašković.

On je dodao i da su poslednjih 10 godina MUP i državni organi Srbije u saradnji sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama dosta radili na prevenciji trgovne ljudima.

''Mislim da smo upoznali dobar deo javnosti o problemu trgovine ljudima naručito filmom 'Sestre'. Imali smo dobre efekte, ali je potrebno učiniti još dosta toga'', rekao je Djurašković podsećajući da su najveći broj indentifikovanih žrtava ove godine zrtve rdane eksploatacije, odnosno građevinski rdanici.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić objašnjava da je ove godine primat preuzela radna eksploatacija i da su žrtve trgovine ljudima domaći državljani, a ne stranci.

Ukazujući da je problem trgovine ljudima uvek aktuelan, ona je navela da on dobija nove dimenzije i pojavne oblike, te da su drugačiji načini regrutovanja žrtava.

''Pojavljuju se novi vidovi eksploatacije, tako da sada već možemo govoriti i o žrtvama pornografije'', rekla je Tanjugu Kljajić, dodajući da posebno zabrinjava radna eksploatacija koja je u Srbiji preuzela primat.

Kako je navela, radna eksploatacija pogađa uglavnom mušku populaciju, ali to ne znači da se, sobzirom na iskustva drugih zemalja i situaciju u tekstilnoj industriji gde su žene poželjna radna snaga, problem neće raširiti.

''Za sada ona u Srbiji obuhvata punoletne muškarce koji uglavnom budu angažovani u građevinskoj indistriji i ako ne postanu žrtve trgovinom ljudima najblaže što moože da im se dogodi jeste da budu prevareni'', rekla je Kljajić dodajući da nikada nije dovoljno priča o trgovini ljudima.

Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je indentifikovano 86 žrtava trgovine ljudima od kojih su čak 75 žrtve radne eksploatacije koja je u poslednje vreme preuzela primat nad seksualnom.