Skupština pretresa medijske zakone

Kao glavnu novinu ovi zakoni donose izlazak države iz vlasništva u medijima zaključno sa julom 2015. godine, obezbeđivanje transparentnosti vlasničke strukture, definisanje javnog interesa i zaštitu medijskog pluralizma.

Parlamentarci će po hitnoj proceduri razmotriti Predlog zakona o javnom informisanju, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.

Zakon o javnom informisanju je predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciju medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvati programske sheme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.

Predlog zakona o javnim medijskim servisima predviđa postojanje dva javna servisa - RTS i RTV, garantuje njihovu institucionalnu i programsku nezavisnost, definiše javni interes i način finansiranja javnih serisa.

Taj zakon predviđa ukidanje TV pretplate, a država će do januara 2016. finansirati rad oba medija kako bi obezbedila njihovu stabilnost, nakon toga će taksa postati jedini način finansiranja javnih servisa koja neće biti veća od 500 dinara.

Predloženi zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audiovizuelnih medijskih usluga i prelaska na digitalno emitovanje programa, a nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine. da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri.

Đurišić: Dobro je da naš javni servis ne bude kao u Severnoj Koreji

Šef poslaničke grupe NDS Marko Đurišić izjavio je danas da su medijski zakoni, rađeni u skladu sa propisanim procedurama i da je jedina greška koja je napravljena, a bez jasnog razloga, njihova rasprava po hitnom postupku.

Đurišić je tokom objedinjene načelne rasprave o tri medijska zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, rekao da je NDS uputio oko 30 amandmana na ta zakonska rešenja, a da će rasprava ukazati na dobra i loša rešenja.

Prema njegovim rečima, medijska scena Srbije je u najlošijem stanju u poslednjih 15 godina, prisutna je cenzura, na šta je i OEBS ukazivao.

"Medijska scena se nalazi u najtežem stanju u poslednjih 15 godina. Imamo pojavu cenzure na koju su ukazivali i predstavnici OEBS, a imamo i pojavu autocenzure i pritiske na medije od oglašivača"“, rekao je on.

Đurišić je ukazao da se postavlja i pitanje sudbine lokalnih medija, jer postoji opasnost da neki od njih nakon izlaska države iz vlasništva u medijima budu ugašeni.

"Postavlja se pitanje kako će funkconisati Politika, Novosti kada vlada izađe iz vlasništva, da li će moći na tržištu da se drže s obzirom na teške uslove i budućnost u vremenu razvoja elektronske komunikacije i interneta, ta bojazan za budućnost je opravdana. Mislim da ćemo se za godinu i po dana naći u situaciji da raspravljamo šta sa tim ljudima koji će verovatno ostati bez posla“, rekao je on.

Đurišić se osvrnuo i na to što je minsitar za kulutru i informisanje Ivan Tasovac, obrazlažući predložena zakonska rešenja, rekao da će zakonom i formalno biti ukinuta pretplata.

"Možda je neformalno ukidanje pretplate bilo 23. maja 2013. godina kada je Aleksandar Vučić rekao na fejsbuku da se pretplata ukida, može da se napravi analiza koliko je građana posle toga prestalo da plaća pretplatu“, rekao je Đurišić.

Prema njegovim rečima, nelogično je bilo da to uradi tada potpresednik vlade, a sada premijer.

"Građane ne zanima kako se to zove, da li taksa ili pretplata, jer će plate i penzije tada biti manje za 10 odsto, a ako očvrsne scrce premijera možda još manje“, rekao je Đurišić.

On je dodao i da je pretplata dobar nacin finansiranja javnog servisa, načina da bude nezavisan od vlade, da se ne pretvori u javni servis vlade ili nešto što bi neko u vladi želeo.

"Dobro je da naš javni servis ne bude kao u Severnoj Koreji, koji bi javljao na primer, da je Srbija pobedila na svetskom prvenstu u fudbalu, tamo, u Severnoj Koreji, narod veruje javnom servisu“, rekao je Đurišić.

Babić: Prestanite da plašite ljude

Šef poslaničkog kluba SNS Zoran Babić odbacio je danas optužbe šefa poslaničke grupe NDS Marka Đurišića da je premijer Aleksandar Vučić prošle godine pozivao građane na neplaćanje TV pretplate.

Izjava Đurišića da je Vučić prošle godine na Fejsbuk profilu napisao da će televizijska pretplata biti ukinuta, izazvala je burnu reakciju Babića koji je rekao da je neistina da je Vučić pozivao na neplaćanje pretplate.

Babić je u tokom replike rekao da je neistina da je Vučić ikada pozivao na neplaćanje pretplate.

Babić je pozvao Đurišića da “prestanu da plaše građane sa time šta bi bilo kad bi bilo”, jer kako je dodao, za vreme prethodne vlasti 400.000 ljudi je ostalo bez posla.

S kojim pravom se kaže da je Vučić pozivao da se ne plaćaju računi”, upitao je Babić.

Đurišić je ponovio da je Vučić napisao da će biti ukinuta pretplata i ocenio da “kada to govori najviši funkcioner ima za posledicu da pretplata pada iz meseca u mesec”.

Šef poslanika NDS je rekao i da “ne plaše građane, nego su govorili šta će se desiti”, a što se, kako tvrdi, nažalost i dogodilo poput “veće nezaposlenosti nego pre dve godine, četiri puta većeg deficita, smanjenih plata i penzija koje će tek biti umanjene”.

“Nisam srećan zbog tih stvari. Delim sudbinu 6,5 miliona građana i govorim o tome da ova vlada ništa ne radi da ljudi žive bolje”, zaključio je Đurišić.

Babić je, međutim, istakao da “nije srećan što je (Boris) Tadić uništio Srbiju”, ali da je srećan što pripada stranci koja će je "podići".

vi znamo i statistika pokazuje da je 400.000 ljudi pod režimom Borisa Tadića ostalo bez posla. Bio bih srećan da ste se ogovornije ponašali u vremenima krize, da ste pred građanima iskrenije nastupali i nisam srećan što nam je račun za tu neodgovornu politiku stigao sada, ali mi smo spremni da se borimo i da pred građane ne izlazimo populistički”, rekao je Babić.

Poslanica SNS Marija Obradović izjavila je danas da je jedan od ciljeva usvajanja seta medijskih zakona transparentan sistem finansiranja kroz sistem projektnog finansiranja medija i sistem kontrole trošenja tih sredstava.

Obradovićeva je tokom debate o setu medijskih zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, rekla da je bila u kontaktu sa onim medijima koji su imali projektno finansiranje i da je videla da njima izuzetno odgovara početak tržišne utakmice.

"Ponudi dobar projekat i neće biti problema za finaniranje“, rekla je ona i ukazala da neki mali mediji "rade iz kuhinja i dnevnih soba, uz poštovanje odredjenih standarda, što je obavezno“.

Obradović kaže da je zadovoljna ako je najveća zamerka opozicije to što će se javni servisi RTS i RTV u narednih godinu i po dana finansirati iz budžeta.

Ona je navela da je zakonom o javnom informisanju i medijima predvidjeno za rad javnih predluzeća Tanjug, “Panorama” i “Radio Jugoslavija” do jula 2015. godine ukupno oko 536 miliona dinara (od 1. januara 2014. do jula 2015).

Komentarišući primedbe opozicije da u Srbiji ima cenzure i autocenzure, Obradović je istakla da "SNS i njen predsednik i premijer Srbije Aleksandar Vučić nisu smenili nijednog urednika nekog medija, iako je Vučić bio jedan od najnapadanijih ljudi".

"Zamerena je cenzura i manipulisanje države medijima u narednih godinu i po dana koliko će RTS i RTV biti finansirani iz budžeta Srbije. Te zamerke apsolutno ne stoje", rekla je Obradović u izjavi novinarima u parlamentu.

Jerkov: Hitan postupak nije sramotan, ali...

Poslanica DS Aleksandra Jerkov izjavila je danas da su medijski zakoni važna politička tema, da je stav novinarskih udruženja o tim rešenjima ujednačen, ali i negodovala što se o njima raspravlja posle manje od 24 sata od njihovog ulaska u skupštinsku proceduru.

Ona je tokom rasprave o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, rekla da u Srbiji postoji cenzura i autocenzura.

"Ovo je važna politička tema, interesovanje za ovu temu bilo je veliko u prethodne dve godine, dok je trajala rasprava, tako i prethodna dva dana kada su se poprilično nenadano pojavili i zakonski predlozi u parlamentu. Ovo bi bila interesantna tema i da nema ove atmosfere"“, rekla je Jerkov u skupštinskoj raspravi.

Prema njenim rečima, Evropska komisija, novinarska udruženja i stručna i medijska javnost, sve više se slažu da u Srbiji postoji autocenzura i to ne govori samo opozicija.

"DS stoji čvrsto iz stava da tamo gde nema cenzure nema ni autocenzure. Značaj rasprave je tim veći i naša obaveza je veća da razgovaramo na ozbiljan način o tim temama“, rekla je Jerkov.

Stav novinarskih udruženja o setu tih zakona je manje više ujednačen, dodala je i navela da su zakoni u skladu sa intencijama Medijske strategije, da je predviđeno regulisanje obaveza i prava medijskih poslenika..., da u tim rešenjima ima pozitivnih stvari koje su rađene sa udruženjima novinara, ali i da se svi slažu da je sramotan način na koji su zakoni došli u skupštinu.

"Nije problem u hitnom postupku, ali ako od 31 zakona 30 bude usvojeno po hitnom posptuku, a više od 70 njih za manje od 24 sata pred raspravu došlo u skupštinu, to ne opravdava neka bivša ili sadašnja loša praksa“", rekla je ona.

Jerkov je dodala da su svi koji su učestvovali u stvaranju zakona rekli da "nisu imali pojma kako zakoni izgledaju u skupštini“".

Govoreći o radu pojedinih medija, Jerkov je pitala šta da se radi sa tim što se jedne novine aktivno uključe u "rat i dešavanja u policiji", kada se predsednik jedne opozicione partije nađe 300 puta na naslovnoj strani jednih novina u negativnom kontekstu, na šta regulatorna tela ostaju nema".

"Postoji obaveza da se ta regulatorna tela maksimalno ojacaju, kao i sva druga regulatorna tela u Srbiji i u tome će DS rado učestvovati"“, rekla je Jerkov.

Ministar Tasovac odgovorio je poslanici DS rekavši da je hitan postupak u skaldu sa zakonom i da je zbog pridruživanja EU neophodno da se donose reformski zakoni.

"Vlada se mesec i po dana bavila poplavama i da li bi bilo opravdano odlagati donošenje ovih zakona za još mesec dana? Mi smo u poziciji da moramo donositi i zakone koji nisu popularni, ali bar na osnovu dosadašnje rasprave vidim da postoji konsenzus da medijska scena postane transparetnija, bolja i da građani imaju bolje informisanje“, rekao je ministar.

Jerkov je u odgovoru minsitru poručila da nije rekle da je hitan postupak sramotan, već to što poslanici imaju manje od 24 sata da se upoznaju sa ukupno 333 člana zakona.

"Javna rasprava je jedno, u toku rasprave ima promena, a ono što je predlog u odnosu na nacrt zakona je nešto drugo i predstavnici udruženja novinara tvrde da nisu znali kako zakon izgleda. Vi imate pravo da uputite zakon po hitnoj proceduri, a problem naše skupštine je što to radimo i viđenja našeg parlametna kako skupština treba da radi“, rekla je Jerkov.

Ona je takođe rekla da "prihvata i odgovor za poplave, ali da nije sasvim jasno šta je Ministarstvo kulture radilo u vezi sa saniranjem poplava“.

Repliku na izlaganje Jerkov imao je i poslanik SNS Vladimir Đukanović koji je reagovao na njenu ocenu da u Srbiji ima autocenzure.

"Ovde neko vređa novinare, jer kaže da postoji autocenzura, kao da novinari nemaju svoje mišljenje“, rekao je Đukanović.

SDPS će podržati zakone

Predstavnica poslaničke grupe SDPS Ljiljana Nestorović izjavila je danas da i “najsitničaviji” teško mogu da nađu ozbiljnije kritike na predloženi set medijskih zakona, koji daju bazu da se nagomilani problemi u medijskoj sferi što pre i efikasnije rešavaju.

SDPS će, uz uverenje da je ovo pravi korak u pravom smeru, podržati ove zakone, a verujem da je to na zadovoljstvo same profesije i refomskih procesa”, rekla je Nestorović u parlamentu i dodala da je Vlada Srbije postavila osnov za sveobuhvatnu medijsku reformu.

Ona je ocenila i da novinarstvo mora da se redefiniše i reafirmiše, pre svega na profesionalnim i etičkim standardima, dodajući da struka i strukovna udruženja moraju da se izbore za svoju slobodu, profesionalnost i da sami podižu standarde, “što nije lako”.

Donošenje ovih zakona nije dovoljno, ali je neophodno kao podloga da se sredi situacija u javnoj medijskoj sferi. Nije lako sprovesti ove zakone”, rekla je Nestorović, koja je rekla i da je najviše pitanja sa javnih rasprava u vezi sa opstankom lokalnih medija, koje više neće finansirati država.

Nestorović je dodala da je to stvar koja je trebalo da bude urađena mnogo ranije, ali da je, pošto nisu poštovani rokovi, to ostalo ovoj vladi, zbog čega predloženi set medijskih zakona spada u reformske.

Nestorović je zaključila da su predloženi zakoni u duhu onoga što je dobro za novinarsku profesiju i samu javnost.

I SPS će glasati za zakone

Šef poslaničkog kluba SPS Dijana Vukomanović izjavila je danas da je bilo dovoljno vremena da se stručna javnost i novinarska udruženja upoznaju sa sadžajem predloženih medijskih zakona i da će ta poslanička grupa za njih glasati.

Tim zakonskim rešenjima, dodala je Vukomanović u skupštinskoj debati, predviđen je izlazak države iz vlasništa u medijima i biće omogućeni uslovi za transparentnos vlasničke struktrue kako više ne bi bila u sivoj zoni, kao i projektno finansiranje.

Bez obzira na usvajanje demokratskih i liberalnih načela Evrope, naša politika i javna svest potiče iz vremena kada je bio na snazi verbalni delikt i napravili smo skok od tog vremena do digitalnog društva”, rekla je Vukomanović.

Ona je dodala da se pod terminom, koji je upotrebio ministar za kulutru i informisanje Ivan Tasovac - medijska zajednica, podrazumevaju gledaoci, slušaoci, svi građani koji imaju javni interes da budu što bolje informisani.

Dragutinović je naglasila da se set medijskih zakona tiče ljudskih prava svih građana i da se radi o pomeranju granica ljudske slobode i podsetila da je država odlučila da izađe iz vlaništva.

Pastor: Ispunili smo cilj, glasaćemo za zakone

Šef poslaničkog kluba SVM Balint Pastor izjavio je danas da je cilj te stranke ispunjen kada je data mogućnost nacionalnim savetima nacionalnih manjina da i dalje budu osnivači lokalnih medija i da će posalnici SVM podržati set medijskih zakona.

Vodili smo bitku 10 godina za opstanak regionalnih i lokalnih servisa, za mogućnost da nacionalni saveti nacionalnih manjina budu osnivači medija, a u toj borbi bili usamljenni. Saveznike smo imali u PDD i SDA Sandžaka, a sa druge strane pojedine ministre i članove vlade koji su se zalagali za nasilnu privaztizaciju medija, privatizaciju po svaku cenu“, rekao je on.

Pastor je tokom debate o medijskim zakonima rekao da su na „drugoj strani“ bili i eksperti koji su tvrdili da su manjinski mediji koje su osnivali nacionalni saveti nacionalnih manjina jedne i medijii čiji su osnivači lokalna samouprava najveća pretnja slobodnom novinarsvu.

Svih tih godina neumorno smo objašnjavali da je Ustav i da su zakoni na našoj strani, da nema evropske prakse koja bi mogla da bude nametnuta Srbiji i koja bi značila da se svi mediji moraju po svaku cenu privatizovati, jer ima nekoliko država članic EU, OEBS, Saveta Evrope čije države imaju takve medije - Ruminija, Slovačka Mađarska“, rekao je Pastor.

Prema njegovim rečima, ta njihova „borba završila se neslavno 21. februara ove godine kada je Ustavni sud doneo odluku da ni država ni pokrajina ni lokalna samouprava ne mogu biti osnivač medija“.

Pastor je istakao da su bitni elementi u zakonu o javnom informisanju i medijima mogućnost da osnivači budu nacionalni saveti nacionalnih manjina i da ne mogu osnivati samo ustanove i fondacije već i privredna društva.

Taj cilj smo postigli“, ponovio je Pastor i dodao da je zančajno i pitanje finansiranja onih medija čiji su osnviači nacionalni saveti nacionalnih manjina pošto je to stečeno pravo.

On je zahvalio predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja na otvorenom i konsturktivnom razgovoru da se to pitanje uredi.

Pastor je takođe rekao da se SVM zalagao za opstanak regionalnih i lokalnih servisa, ali da to nije bilo više moguće nakon stupanja na snagu odluke US S, da je na njihov predlog ušla i garancija o kontinuitetu u proizvodnji medijskog sadržaja.

Pet godina ti mediji moraju da očuvaju delatnost i njihova obaveza udela programa raznih programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina“, rekao je Pastor.

"Važno povlačenje države iz medija"

Poslanica Nove Srbije Zlata Đerić izdvojila je kao važno definitivno povlačenje države iz medija, osim u nekim posebnim slučajevima, što je, po njenom mišljenu u redu.

Ona smatra da je važno i definisanje javnog intresa u oblasti informisanja, ali i potreba da se jasno odredi šta je javni interes.

"Posebno podvlačim slobodan razvoj nezavisnih i maksimalno profesionalnih medija“, rekla je Đerić tokom rapsrave.

Poslanik kluba SPO-DHSS Mirko Čikiriz je zabrinut zbog sudbine lokalnih medija ako zbog loše ekonomske situacije prestanu da rade ili na konkursima za projektno finansiranje budu potisnuti od medija iz Beograda i medija sa nacionalnom frekvencijom.

Prema njegovim rečima, od dosadašnje privatizacije 56 medija, 18 je poništeno, 36 posluje na ivici opastanka, a samo je jedan medij - Radio Srbobran, dobio pozitivno mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Odgovarajući Čikirizu, ministar Ivan Tasovac je rekao da je u medijskoj Strategiji kao političko opredeljenje pisalo osnivanje šet regionalnih centara, ali da je pitanje kako je moguće to isfinansriati.

"Mi u ovom trenutku govorimo o 1.230 registrovanih medija, 81 čeka privatizaciju, predviđeni su posebni uslovi za privatizaciju. Govorimo o sedam odsto medija koje čeka privatizacija i ukoliko 93 odsto funkcioniše i opstaje na tržištu verujem da će i tih sedam opstati zbog njihove važnosti na tržištu“, rekao je minsitar.

On je dodao da, kada bi se zakonom propisalo da lokalne samouprave uzdvajau dve odsto za finansiranje lokalnih medija, time bi se ušlo u prava opština da raspolažu svojim novcem.

"Termin decentralizacija medijske scene mi se dopada, ali ne možemo je sprovesti na račun centralizacije celog sistema“, odgovorio je Tasovac.

U rasrpravu o medijskim zakonima uključio se i poslanik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi koji je naveo da je signal RTS u Preševu slab i u vezi sa tim postavio pitanje plaćanja pretplate.

"Radio televizija Srbije nema nijedan jedini program na albanskom jeziku, ja sam podneo amandmane i od njihovog usvajanja zavisiti da li ću glasati za zakone“, rekao je Halimi.

Na primedbu Halimija da se RTS ne vidi u Preševu, ministar je odgovorio da će posle digitalizacije, koja bi trebalo da se uvede do juna 2015. godine i građani Preševa moći da prate RTS.

Zakon je predvideo sve mogućnosti da nacionalne manjine imaju informisanje po evropskim standardima, kao i da se RTS do januara 2016. godine finansira iz budžeta, pa će taksa biti uvedena tek nakon toga.