Zakon o diplomatiji u proceduri

Dorađeni predlog biće razmatran u drugoj polovini godine, pojasnio je za Danas Dačić, odgovarajući na pitanje da li će se ubrzo taj predlog naći u skupštinskoj proceduri, kako je u više navrata u prethodnih godinu i po dana najavljivao njegov prethodnik na funkciji Ivan Mrkić.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, komentariše za Danas da odlaganje usvajanja novog zakona o spoljnim poslovima pokazuje da on trenutno nije među prioritetima, za razliku od ekonomskih mera i izričitih zahteva EU u pojedinim oblastima.

“Iako se ne nalazi na listi prioriteta, izmenjeni zakon o spoljnim poslovima je važan jer će tim dokumentom biti jasno određena spoljna politika Srbije. Naime, neće biti ostavljen prostor za neke od nedoumica koje su dosad postojale. Nužno je pronaći zakonski okvir za važne izmene“, ukazuje Joksimovićeva.

Kako nezvanično navode diplomatski izvori Danasa, ostaje pitanje u kojoj meri će prvobitni tekst predloga biti izmenjen. U tom kontekstu, ističu da je naročito “upitno" da li će ostati odredba o izrazito niskim kvotama za nekarijerne diplomate koje mogu da budu postavljene za ambasadore, kao i o godinama iskustva profesionalnih diplomata pre nego što budu izabrani na ambasadorsku funkciju.

Podsetimo, Mrkić je tokom ministarskog mandata izjavljivao da će novi zakon omogućiti da glavni kriterijum bude stručnost, a ne politika. Kako je naveo, to bi trebalo da obezbedi da "profesionalizam, iskustvo i znanje stranih jezika budu ispred politike kada je reč o imenovanju diplomata“.

“Želimo snaženje mehanizma koji će opsluživati državno rukovodstvo u vođenju spoljne politike i predstavljati oslonac državne politike, poput odbrane i unutrašnjih poslova. Taj mehanizam će biti osavremenjen i stručno primeren potrebama moderne Srbije, ostvarivanju njenih glavnih spoljnopolitičkih ciljeva i, posebno, jačanju njene privrede“, ukazivao je Mrkić, inače aktuelni savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića za spoljnu politiku.