HR nije iskoristila mogućnosti EU

Međutim, navodi se da je uspela da bude aktivna u zastupanju tema koje su joj značajne, poput očuvanja kohezionih fondova i politike proširenja.

"Čini se da je Hrvatska uspela da se bolje postavi u političkom i institucionalnom okruženju EU nego što bi se moglo očekivati na osnovu ekonomskih pokazatelja", navodi se u analizi Transevropskog udruženja za studije politike (TEPSA), koje okuplja više instituta evropskih zemalja.

Analitičarka Višnja Samardžija sa zagrebačkog Instituta za međunarodne odnose (IRMO) u analizi je navela da je Hrvatska pokušala da se postavi kao mala zemlja koja u nekim politikama može da ima veći uticaj.

"To je posebno slučaj sa politikom Hrvatske prema Zapadnom Balkanu, za šta je u Briselu prepoznata kao značajan faktor stabilizacije u regionu. To je jedan od ključnih prioriteta spoljne politike zemlje", navodi se u analizi.

Samardžija dodaje da je Hrvatska nastavila proaktivnu politiku u regionu, da se postavila kao most između EU i Zapadnog Balkana, da promoviše regionalnu saradnju i posebno proširenje, kao i da je imala i konkretne inicijative za razvoj aktivnih načina da se ubrzaju evropske integracije Bosne i Hercegovine, koja je na začelju u regionu.

U analizi piše da je Hrvatska pokušala i da se pozicionira kao tačka povezivanja na energetskoj mapi EU, da podržava regionalne energetske projekte za povećanje energetske sigurnosti, kao i da je nakon poplava krenula u razoj mehanizama za prevenciju kriza i koordinaciju prirodnih nepogoda u regionu.

Hrvatska je u prvoj godini članstva takođe ušla u koalicije osnovane za promociju određenih tema u EU, poput grupe Prijatelji kohezione politike koja je tokom pregovora o višegodišnjem finansijskom okviru EU zastupala zadržavanje kohezionih fondova, koje dobijaju manje razvijeni regioni.

Takođe je bila uključena i u zastupanje potrebe da se omogući produženo iskorišćavanje pristupnih fondova.

U analizi se, međutim, ukazuje da bi Hrvatska trebalo da se fokusira na povećanje kapaciteta za iskorišćavanje strukturnih fondova budući da je tokom prve godine članstva povukla manje nego što se očekivalo.

Ocenjuje se i da Zagreb nije bio dovoljno posvećen ekonomskim reformama, i da nije uspeo da poboljša ekonomsku situaciju i privuče veći iznos direktnih stranih investicija.

Hrvatska se ubrzo po pridruživanju EU našla u proceduri za prekomerni deficit, jer se po Evropskoj ekonomskoj prognozi iz 2013. može očekivati da će 2014. godine državni deficit dostići 6,5 odsto bruto domaćeg proizvoda a javni dug premašiti 60 odsto BDP.

Iako se, kako se navodi u analizi, na tu proceduru u Hrvatskoj gleda kao na dobar disciplinski instrument za stabilizovanje javnih finansija, neće biti lako da se istovremeno sprovode te mere i da se stvaraju uslovi za rast i zapošljavanje.

U analizi se ističe da je Hrvatska pristupila EU u trenutku krize u evrozoni što nije bilo povoljno vreme za nove članove, a da je i Hrvatska već bila u recesiji, tako da se nije mogao očekivati isti efekat sinergije za podsticaj privrede kao što je bio slučaj sa proširenjem 2004. godine.

Navodi se da je Hrvatska sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku od 61 odsto evropskog proseka ispod većine zemalje EU, izuzev Bugarske i Rumunije, ali da su zemlje Zapadnog Balkana u lošijem položaju.

Kada je reč o raspoloženju građana, nije bilo istraživanja ali je opšti utisak da nema dovoljno entuzijazma u pogledu uticaja čalnstva na život, navodi se u analizi.

Istraživanje za Evropsku komisiju Eurobarometar iz oktobra 2013. pokazalo je da se samo 58 odsto građana Hrvatske oseća kao evropski građani, što je blizu evropskog proseka od 59 odsto, kao i da je 42 odsto svesno svojih prava kao građana EU, što je blizu evropskog proseka.

Međutim, u Hrvatskoj je viši procenat onih koji žele da znaju više o svojim pravima (64 odsto), dok je evropski prosek 59 odsto, što pokazuje da dijalog o pitanjima EU u Hrvatskoj mora da se intenzivira.

Ističe se i da Hrvatska kao predvodnica u članstvu u EU u regionu treba da pokaže korist koju su osetili građani, kao i da su evropske integracije trajan projekat, koji prave rezultate donosi na duži rok.