Borba protiv cenzure u Srbiji

Kao lek protiv te pojave navedeno je snaženje integriteta novinara, ali i razvijanje kanala kojima bi se najšira javnost upozoravala na štetu koji javni interes trpi zbog takvog ponašanja.

Jedan od instrumenata za alarmiranje javnosti o cenzuri i autocenzuri u medijima je i novopokrenuti veb-sajt "Cenzolovka"

, predstavljen danas u prisustvu pokrovitelja i realizatora tog projekta.

Ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini, čija je država pomogla "Slavko Ćuruvija fondaciji" da pokrene ovaj projekat, objasnila je da "Cenzolovka" treba da podstakne razvoj slobodnih i odgovornih medija u Srbiji.

"Mediji moraju biti pas čuvar demokratije i nadamo se da će novi medijski zakoni omogućiti da ovo ne bude samo želja", rekla je Fini.

Predstavljanju sajta prisustvovao je i bivši član vlade i parlamenta Australije Bob Mekmalan koji je govorio o društvenoj ulozi medija, posebno javnih servisa u toj državi, budući da su pisani mediji u najvećoj meri pod kontrolom medijskog magnata Ruperta Mardoka.

Prema njegovim rečima, javni servisi u Australiji imaju povelje nezavisnosti koje novinari striktno sprovode i zato uživaju najviše poverenja građana, iako nemaju i najviše rejtinge.

"Ne mogu da kažem da sam uvek uživao u tome što se u medijima govorilo o meni, ali kada ste dobar političar od medija ćete dobiti više nego što možete da izgubite, zato što morate da verujete u svoje ideje i sopstvenu sposobnost da ih realizujete", rekao je Mekmalan.

Veb-sajt "Cenzolovka", koji je pokrenut 26. juna, prema rečima izvršnog direktora "Slavko Churuvija fondacije" Ilira Gašija, treba da doprinese da pitanja koja se tiču slobode medija nikada ne izađu iz javnog fokusa i omoguću uvođenje što većeg broja zainteresovanih građana u tu debatu.

"Važno je da ako bi postojali mediji koji brane javni interes postoji i javnost koja tako nešto traži. Mora da postoji pritisak javnosti koje će takve informacije tražiti od medija", rakao je Gaši.

Predstavljanje veb-sajta "Cenzolovka" bilo je povod za pokretanje šire rasprave o uzrocima i posledicama cenzure i autocenzure u medijima, a za jednog od učesnika u diskusiji, glavnog urednika Prvog programa Radio Beograda Djorđa Vlajića, najveća opasnost po srpsko novinarstvo je klijentalizam, odnosni ulazak medija u klijenstki odnos sa tajkunima i političarima zbog ličnog interesa novinara i urednika.

Direktor i glavni urednik agencije "Fonet" Zoran Sekulić konstatovao je da je sloboda medija ideal koji se neće nikad ostvariti, ali da predstojeće donošenje seta medijskih zakona, ukoliko se potom budu i primenjivali, ostavlja dobar normativni prostor za poboljšanje medijske scene.

"Usvajanje medijskih zakona je potreban ali ne i jedini uslov za slobodno novinarstvo, jer medijske slobode se osvajajaju u redakcijama, u glavama novinara i urednika, a ne dobijaju se na poklon. One zavise od ličnog integriteta, kompetentnosti i svesti o tome da je suština novinarstva javni interes a ne društveno-politički rad", objasnio je Sekulić.

Prema njegovim rečima, indukovana autocenzura u Srbije je posledica političkih i finansijskih uticaja ili ličnih interesa na medije novinare i urednike, ali postoji i dobrovoljna autocenzura, odnosno pojava da novinari i mediji dobrovoljno i bez pretnji i uslovljavanja pristaju na prećutkivanje.

"Mi se u medijima još nismo oslobodili sindroma društveno-politickog rada. Ako je cenzura odgovornost politike, onda je autocenzura odgovornost samih novinara i medija", rekao je Sekulić.