739 ljudi žrtve trgovine od 2000.

Fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen i milioni žena, dece i muškaraca svakodnevno su eksploatisani, istakli su iz ove organizacije.

Kako se navodi u saopštenju povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava sutra, zvanične statistike ne ukazuju na prave dimenzije problema, a još manje rasvetljavaju položaj žrtava.

Milioni ljudi u svetu trenutno su, dodaje se, žrtve modernog ropstva - seksualne eksploatacije, prinudnog rada i najgorih oblika dečjeg rada.

Iako većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, kako se ocenjuje u saopštenju, fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen, jer su milioni žena, dece i muškaraca primorani na pružanje seksualnih usluga, rad u kućama i na plantažama, prosjačenje...

Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće radi seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada.

"Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih 'brakova', pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i njihovu zaštitu", navode iz NVO Atina.

Ta NVO ističe i da je povećan broj tražilaca azila, izbeglica i iregularnih migranata koji beže u potrazi za mirom i srećom i koji putuju i žive u teškim okolnostima, kao i da smo svedoci siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa i nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno.

Sve to su, kako je saopšteno, rizici od trgovne ljudima i zato i društvo i građani imaju odgovornost da se uključe u borbu protiv te pojave.

Trgovina ljudima je teško krivično delo i ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava - pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja...

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima se obeležava prvi put 30. jula ove godine, nakon što je ustanovljen novembra prošle godine u rezoluciji "Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima", usvojene na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

NVO Atina saopštava i da je za 10 godina rada pružila zaštitu i dugoročnu podršku mnogim žrtvama, njihovoj deci i porodicama, kao i da ih je iskustvo u neposrednom radu s 267 korisnica i korisnika uverilo u neophodnost aktivnog uključivanja države i institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške žrtvama.

Međutim, dodaje se, privremena kuća - sklonište NVO Atine, koje je bezbedan smeštaj za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, nema fondove od oktobra 2013. godine.

Pretpostavka izgradnje efikasnog sistema je postojanje jasno definisanog i u praksi funkcionalnog mehanizma upućivanja, koji bi obezbeđivao adekvatnu i dobro strukturisanu podršku najosetljivijim i najranjivijim grupama stanovništva.

Kako je saopštio zvaničnik MUP-a, od početka godine u Srbiji je identifikovano 86 žrtava trgovine ljudima. On je dodao i da se slučaj nestanka petnaestogodišnje devojčice iz Subotice za sada ne može povezati s trgovinom ljudima.

O načinima za sprečavanje i odbranu od pokušaja trgovine ljudima upoznajte se na portalu kliknibezbedno.rs.

Povećana identifikacija žrtava radne eksploatacije

Broj registrovanih žrtava trgovine ljudima ove godine je skoro udvostručen u odnosu na prošlu, a pri tome je sve više zastupljena radna eksploatacija punoletnih muškaraca, izjavila je danas agenciji Beta direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajević.

Ona je kazala da su u 2013. godini zabeležena 92 slučaja, a da je u prvih šest meseci ove godine evidentirano čak 86 žrtava i da se struktura žrtava promenila, odnosno, dok su ranije žrtve bile žene i devojke, a sada su to muškarci.

"Vidi se da je porast drastičan. Trend se veoma promenio, prošle godine žrtve su bile uglavnom žrtve seksualne eksploatacije, dok ove godine za prvih šest meseci ima 76 žrtava radne eksploatacije", kazala je Kljajevićeva.

Ona je kazala i da se trgovina ljudima godinama odvijala prekogranično, odnosno da su to uglavnom bile devojke iz drugih država, ali da su u 2013. godini 88 žrtava od 92 bile državljanke Srbije.

Kao razlog za povećanje broja žrtava Kljajevićeva vidi lošu ekonomsku situaciju, ali i otvaranje velikih gradilišta u inostranstvu, i to uglavnom u Rusiji i Belorusiji.

"Te žrtve su uglavnom eksploatisane u građevinskoj industriji. Mi predpostavljamo da su naši građani eksploatisani i u zapadnoj Evropi, na poljoprivrednim dobrima i u tekstilnoj industriji, ali nismo imali povratnu reakciju", kazala je Kljajevićeva.

Portparolka nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima ASTRA Elena Krsmanović kazala je da je prosečan broj žrtava po godini oko 100, ali da je to broj identifikovanih žrtava, što je tek 10 do 25 odsto od realnog broja žrtava.

Ona je kazala da je u celoj Evropi trgovina ljudima u porastu, a da podaci u Srbiji pokazuju da je identikovan manji broj žrtava seksualne eksploatacije, što nije realno. Ona je dodala da je to verovatno zbog loših mehanizama za identifikaciju žrtava.

Krsmanovićeva je agenciji Beta kazala da se njihovom SOS servisu javljaju ljudi da prijave saznanja o trgovini ljudima, ali i da se sve češće javljaju da provere ugovore i oglase za posao za rad u inostranstvu. Kako kaže, najveći problem je to što se ljudi jave kasno.

"Sve se svodi na oglas za posao, gde je ostavljen broj telefona i mejl adresa koja nije registrovana na nekom poslovnom domenu, što jesu indikatori da se radi o nekoj prevari, mada ne mora da bude", kazala je Krsmanovićeva.

Krsmanovićeva je kazala da je problem i to što kada se žrtve izvuku iz lanca trgovine, one tu traumu proživljavaju ponovo na suđenjima, koja traju dugo, a žrtve ne mogu da dobiju nadoknadu štete i često na suđenju doživljavaju sekundarnu viktimizaciju.

"Često im nisu zaštićena prava na bezbednost, pravovremenu informisanost, vrlo često se one ne tretiraju dostojanstveno na sudu. Žrtve moraju da se suočavaju sa ljudima koji su ih eksploatisali, što donosi nove traume", kazala je Krsmanovićeva.

Za 11 godina, koliko krivično delo trgovine ljudima postoji u domaćem zakonodavstvu, samo jedna žrtva je dobila naknadu štete. U 2013. osuđeno je 47 osoba, a najveći broj slučajeva se prekvalifikuje u drugo krivično delo, pokazuju podaci organizacije ASTRA.