Stroža kontrola novca za RTS i RTV

Set medijskih zakona, koje je juče usvojila Vlada Srbije, naći će se u sredu pred poslanicima.

Posle 11 godina pauze predloženi su novi zakoni. Država više neće imati medije kojima upravlja, a ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac kaže da će građani dobiti znatno bolje i kvalitetnije informisanje.

"Tu je jedna od ključnih stvari da država izlazi iz vlasništva u medijima, pri tome sa tačno ograničenim rokom do kada to mora da se uradi, a to je 1. juli 2015. godine", kaže Tasovac.

Pored povlačenja države iz medija, ukida se i pretplata za javne servise. Ipak, građani će od 1. januara 2016. godine nastaviti da daju novac, tako što će uplaćivati oko 500 dinara kao taksu za Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine.

"To je jedna vrsta državne pomoći, i u tom smislu pošto je to novac poreskih obveznika i novac svih nas, ugrađeni su mnogo stroži mehanizmi od onih koji su ranije postojali kontrole trošenja novca i odgovornosti za trošenje tog novca", kaže Slobodan Kremenjak, član Radne grupe za zakon o medijima.

Nov predlog Zakona o javnim medijskim servisima promovise načela istinitog i nepristrasnog informisanja i zabranu cenzure. Urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić kaze da će se to da li vlada želi da kontroliše javni servis videti već prema tome da li je protok novca iz budžeta ka njima nesmetan.

"U ovom zakonu, prema onome kako smo ga protumačili, za sada ne vidim da su ugrađeni mehanizmi koji bi kontrolom utroška budžetskih sredstava i mehanizmom plasmana novca iz budžeta ka javnim servisima, stvorili ove prepreke koje bi javni servis doveli u podređenu poziciju u odnosu na vladu", kaže Vlajić

Ubuduće bi javnost trebalo u potpunosti da bude upoznata sa vlasničkom strukturom medija, pošto će moći da se sazna ko su ljudi koji imaju po više od pet odsto udela u nekom mediju.

"U Srbiji je do sada bilo nejasno vlasništvo Nije se znalo, ili se nagađalo, bilo je skriveno ko stoji iza kog medija. Kada ovaj zakon, ako bude dosledno primenjen, to će doprineti visem stepenu demokratičnosti i stabilnosti medijske scene u Srbiji", kaže Vlajić.

U Tanjugu i Studiju B, koji su i dalje u vlasništvu države, a trebalo bi da budu privatizovani, nisu sada želeli da komentarišu nova zakonska rešenja.