Lični podaci "na izvol'te"

Gotovo da nema dana a da vam neko ne traži za šalterom, u prodavnici kad reklamirate robu, u banci, pa čak i na parkingu ili kad kupujete karte za utakmicu, lične podatke - ime, prezime, matični ili broj lične karte. Većina ove podatke traži apsolutno protivzakonito, a neobavešteni građani ih daju pomirljivo, bez postavljanja pitanja.

Tako je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nedavno poslao opomenu „EPS snabdevanju“ povodom prijava sve većeg broja ljudi koji su se žalili da su primili poziv da dostave tačan jedinstveni matični broj ovom preduzeću. U slučaju da to ne urade, zaprećeno im je pokretanjem sudskog postupka za naknadu štete. Poverenik je izvršio nadzor i zaključio da nijedan zakon ne propisuje da su građani dužni da dostave JMBG radi zaključenja ugovora o prodaji struje, ili eventualnog vođenja postupka prinudne naplate, što je „EPS snabdevanje“ naveo kao razloge za potraživanje.

"Poverenik je uputio upozorenje „EPS snabdevanju“ da vrši nedozvoljenu obradu JMBG i da je dužan da u roku od osam dana od prijema upozorenja obavesti poverenika i krajnje kupce električne energije o preduzetim merama na otklanjanju nepravilnosti", saopštili su iz službe poverenika.

Procene su da u Srbiji ima više od 300.000 institucija koje rukuju ličnim podacima građana i da one poseduju više od milion baza podataka. Najviše evidencija ima MUP, ali i vojska, bezbednosne službe, carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove, penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, izborne komisije...

Svi oni (zakon ih zove rukovaoci podacima) dužni su da dostave povereniku informacije o tome kako ih vode i čuvaju, i oni se vode u Centralnom registru. Gro njih to, naravno, ne radi. Lane je, na primer, samo 317 već pomenutih rukovalaca dostavilo evidencije o 1.620 zbirki podataka koje vode. To je nešto više nego u 2012. godini, ali, kako konstatuju u službi poverenika, nezadovoljavajuće. „Prema slobodnoj proceni broja rukovalaca podataka o ličnosti, to znači da je manje od 0,5 odsto postupilo u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, navodi se u godišnjem izveštaju poverenika. Da stvar nije naivna i da građani nisu svesni šta može da ih snađe, pokazuju sve češći slučajevi gde prevaranti na osnovu ličnih podataka trećih lica otvaraju fantomske firme, kupuju, prodaju, švercuju, varaju poreznike, carinu... Nesrećnicima čiji su podaci zloupotrebljeni stižu drakonske kazne, nameti koje navodno duguju državi uvećani za kamate, a dešava se i da budu uhapšeni. Tako je Beograđanin J. B. proveo jedan Uskrs u pritvoru, dok njegov advokat nije uspeo da dokaže da mu je lična karta ukradena i zloupotrebljena za prevarantske poslove. Iako je krađa uredno prijavljena, neko je propustio da „ovu sitnicu“ unese u mrežu. Tako je J. B. uhapšen na aerodromu, po povratku iz inostranstva sa željom da kod kuće provede praznike.

Krađa identiteta je, inače, već godinama, prema Američkoj federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi „naj-prevara“.

"Stare lične karte imale su na poslednjim stranama podatke kome ste obavezni da date podatke i znali ste svoja prava. Nove, čipovane, to nemaju, a sami građani su neobavešteni da pravo da vam uzimaju podatke imaju samo ovlašćena lica: policajci, komunalni policajci, carina, bezbednosne službe, vojska... Na tom spisku sigurno nisu trgovci, a i meni se desilo da mi traže JMBG kad sam reklamirao patike koje su se posle dva dana raspale", kaže Marko Milošević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Haos u ovoj oblasti, po njemu, pospešuje nedostatak podzakonskih akata, nedostatak svesti građana i institucija, ali i nepostojanje kazni za one koji su se ogrešili o zakon. "Matični broj spada u naročito osetljive podatke i svaka pojedinačna cifra u njemu govori o vašem datumu rođenja, polu i raznim drugim stvarima. Pre neku godinu bili smo svedoci najflagrantnijeg kršenja privatnosti kada su podaci iz ličnih karata bez znanja vlasnika korišćeni za skupljanje predizbornih potpisa. Dešava se i da se baze podataka koriste za tzv. ciljani marketing, gde vas nemilice zovu prodavci i promoteri različite robe, jer su na osnovu vaših podataka zaključili da ste poželjna ciljna grupa", kaže Milošević.

Na osnovu valjanih podataka nije teško ni falsifikovati nečija dokumenta, a onda već ulazimo u zonu ozbiljnog kriminala.

"Zloupotreba ličnih podataka, koja danas može da vam se desi čak i ako ne izgubite ličnu kartu ili pasoš, tek počilje da cveta", kaže prof. Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta Union. "Računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas nalaze u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. To stvara šanse za zloupotrebe. Ko god stigne traži nam svakodnevno jedinstven matični broj, a on je najopasnija šifra za ulazak u različite baze".

Po njegovim rečima, mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski klubovi). Ali nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka. Centralno pitanje ipak je kako se baze štite, a nadzori poverenika pokazali su - gotovo nikako!

Prošle godine njegova služba primila je 2.188 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, što je za polovinu više nego godinu pre toga. Pokrenuo je 1.140 postupaka nadzora nad rukovanjem ličnim podacima, a najviše nadzora izvršio je kod internet-provajdera (skoro 40 odsto). Stanje u oblasti elektronskih komunikacija i neusaglašenost pojedinih zakona sa Ustavom, često dovode do kršenja nepovredivosti tajnosti sredstava komunikacija.