San Srbije za generaciju bez ratova

Vulin je, otvarajući na Kalemegdanu državnu ceremoniju obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, istakao da je Srbija iz dva svetska rata naučila lekciju da može da traje samo ako sukobe velikih izbegava i vodi računa prvo, ali nikada jedino, o sebi.

"Srbi su skroman i često ćutljiv narod, ali sanjaju otvorenih očiju. Srbi traže od velikog sveta, od sebe, ali najpre od onih koji odlučuju kako se deli ova planeta, da izvuku pouku iz Prvog i Drugog svetskog rata i dopuste Srbiji san da se rodi jedna generacija koja će se roditi i umreti a da neće učestvovati u nekom ratu", kazao je Vulin.

Ostvarenje tog sna, kako je istakao, nije doživela nijedna generacija Srba, ali postoji nada da će generaciji dece koja sada stasavaju biti dozvoljeno da taj san postane java.

Svet je, kako je podsetio, tonuo u velike sukobe i užase onda kada bi sila zamenila pravo, a danas su, posle iskustava Drugog svetskog rata, čuvari prava organizacije poput UN i OEBS-a.

Foto: Tanjug

Osvrćući se na polemike o odgovornosti Srbije za Prvi svetski rat, Vulin je istakao da "carska i kraljevska visočanstva željna vazduha, vode, zemlje i roblja" ne mogu da budu jednako odgovorni kao oni koji su imali samo greh rodjenja i trajanja na jednom parčetu zemlje.

"Srbija je uvek bila na pravoj strani i ako nešto veliki i silni mogu da nauče od Srbije to je da je Srbija uvek bila na strani svetla i slobode i da nikad nije bila na pogrešnoj strani. Veliki treba da znaju da je Srbija uvek tražila svetlo koje će biti svetlo za sve druge", rekao je Vulin.

Podsećajući na velike žrtve Srbije u Prvom svetskom ratu, Vulin je rekao da Srbi ne mogu da se ne pitaju zašto je u njemu ubijeno 800.000 srpskih civila i zašto su odmah po Sarajevskom atentatu postali žrtva progona i nasilja širom regiona.

Svečana akademija, u organizaciji Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, čiji je Vulin predsednik, počela je himnom "Bože pravde", u prisustvu visokih zvanica, medju kojima su bili potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički, ministar policije Nebojša Stefanović i drugi, kao i mnogobrojni gradjani.

Zemunski kamerni hor i orkestar sa dirigentom Djordjem Stankovićem izveo je "Marš na Drinu", "Topdžijsko kolo", "Srbijanku", fragmente iz "Opela" Stevana Hristića posvećenog žrtvama rata.

Foto: Tanjug

Dramski umetnici Mihailo Ladjevac, Sonja Knežević i Hadži Nenad Maričić su kroz istorijske i dokumentarne tekstove podsetili na početak Prvog svetskog rata, slavne bitke i srpske pobede, ali i veliko stradanje srpske vojske i naroda.

Posebno dirljiv bio je nastup majora Ljubiše Stojičića, trubača Reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije sa numerom "Il Silenzio" (Tišina), kojom je tokom rata odavana poslednja počast poginulim vojnicima.

"Tišina" je, na predlog Predsedništva Saveta ministara Italije, danas izvedena i u mnogim drugim zemljama, na simboličnim lokalitetima.

Program na Kalemegdanu, čiji je scenarista bila dramaturg i književnica Ivana Dimicih, završen je pesmom "Vostani Serbije".

Svečana akademija održana je u paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a ne kako je bilo planirano kod spomenika Pobednik, zbog loših vremenskih uslova.

U realizaciji su učestvovali JP Beogradska tvrdjava, Udruženje likovnih umetnika Srbije i Radio televizija Srbije.

Foto: Tanjug

Dramski umetnici Mihailo Ladjevac, Sonja Knežević i Hadži Nenad Maričić su kroz istorijske i dokumentarne tekstove podsetili na početak Prvog svetskog rata, slavne bitke i srpske pobede, ali i veliko stradanje srpske vojske i naroda.

Posebno dirljiv bio je nastup majora Ljubiše Stojičića, trubača Reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije sa numerom "Il Silenzio" (Tišina), kojom je tokom rata odavana poslednja počast poginulim vojnicima.

"Tišina" je, na predlog Predsedništva Saveta ministara Italije, danas izvedena i u mnogim drugim zemljama, na simboličnim lokalitetima.

Program na Kalemegdanu, čiji je scenarista bila dramaturg i književnica Ivana Dimicih, završen je pesmom "Vostani Serbije".

Svečana akademija održana je u paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a ne kako je bilo planirano kod spomenika Pobednik, zbog loših vremenskih uslova.

U realizaciji su učestvovali JP Beogradska tvrdjava, Udruženje likovnih umetnika Srbije i Radio televizija Srbije.