Novi konkurs RRA (ne)celishodan?

Republička radiodifuzna agencija još nije donela odluku o tome, s obzirom na to "da taj proces traje dugo i da je planirano da Srbija u junu 2015. pređe na digitalno emitovanje", izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Saveta RRA Goran Karadžić.

Još nemamo definitivni stav o tome. Želimo da se konsultujemo sa drugim regulatornim telom, RATEL, i ministarstvima kulture i telekomunikacija i vidimo koliko je celishodno raspisivati konkurs za analognu dozvolu, rekao je Karadžić.

Postoji obavezujući stav da se sve slobodne frekvencije iznesu na tržište, ali se, prema rečima Karadžića, postavlja pitanje celishodnosti izdavanja dozvole za analogno emitovanje, uoči prelaska na digitalni signal.

U koordinaciji svih činilaca u tom poslu, pokušaćemo da dođemo do najboljeg rešenja, najavio je Karadžić, odgovarajući na pitanje da li će biti raspisan konkurs za dodelu slobodne nacionalne frekvencije.

Upitan o problemima u radu televizija i kršenju propisa, Karadžić je ukazao da su najčešći slučajevi kršenja Zakona o oglašavanju, bez obzira na to da li je reč o nacionalnim, regionalnim ili lokalnim emiterima.

Naša monitoring služba svakodnevno registruje kršenje Zakona o oglašavanju. To su hiljade prekršaja koje procesuiraju prekršajni sudovi, ukazao je Karadžić i napomenuo da sudovi ne stižu da obrade toliki broj predmeta, pa neki od njih zastarevaju.

On je objasnio da Savet RRA nema mogućnost izricanja kazni, već da prekršioce šalje kod sudije za prekršaje.

Pokušali smo, prilikom izrade zakona (o elektronskim medijima), da ukažemo da bi regulator trebalo da ima ta prava i da novac koji bi se ubirao od kazni bude upućivan u medijski fond za izradu programa za društveno osetljive grupe, ali nismo u tome uspeli, jer to u ovom trenutku ne može da bude deo pravnog sistema Srbije, naveo je Karadžić.

On je, kao najčešće slučajeve kršenja zakona, pomenuo situacije kada komercijalne televizije premaše 12 minuta za oglašavanje u jednom satu programa, koliko im je zakonom omogućeno.

I kod javnog servisa i kod komercijalnih operatera stvar se ipak popravila, to je nekada bilo mnogo više. Onda smo razgovorima, apelima i represivnim merama, uspeli to da smanjimo, ali daleko od toga da se to i sada ne dešava, potvrdio je Karadžić.

On smatra da televizije posebno krše Zakon o oglašavanju onda kada su neki veliki događaji na kojima mogu da zarade.

Verovatno vođeni logikom da za jedan prekršaj mogu da plate neku kaznu, ali da je zarada koja se stiče mnogo veća, dolazimo u situaciju da se prave prekršaji, ukazao je Karadžić.

Upitan da li će novim Zakonom o elektronskim medijima biti promenjeni položaj, ovlašćenja i sastav Saveta RRA, Karadžić je odgovorio da postojećim Nacrtom zakona nije predviđeno da se bira novi sastav Saveta RRA, već da se rad sadašnjeg nastavi do isteka mandata njegovih članova.

S druge strane, ni Nacrt zakona o javnim servisima ne predviđa prestanak mandata Upravnom odboru Radio-televizije Srbije, dodao je Karadžič, ali ostaje da vidi u kakvom će obliku zakoni biti usvojeni.

Prema njegovim rečima, Nacrtom zakona o elektronskim medijima nadležnosti regulatora će ostati uglavnom iste, ovlašćenja su definisana i neće biti velikih promena u tom smislu.

Ali, biće promena u okruženju, jer nas očekuje završetak procesa digitalizacije i gašenje analognog signala, najavio je Karadžić.

Upitan da li je bolje da se javni servisi finansiraju iz pretplate ili budžeta, Karadžić je rekao da on lično smatra da je pretplata najidealniji model finansiranja javnih servisa, ali je ukazao da u Srbiji postoji problem njene slabe naplate.

Ljudi u Srbiji u velikom broju nisu plaćali pretplatu, što ugrožava rad javnog servisa, ocenio je Karadžić i naveo primer Hrvatske i Slovenije, u kojima je sistem naplate dobro organizovan i zasniva se na sistemu socijalnih karti, koje Srbija još nije izradila.

On je rekao i da su u Hrvatskoj i Sloveniji uvedene kazne za one koji tri meseca ne plate pretplatu, da im se blokira račun i uzima novac za pretplatu.

U Srbiji, bez takvog mehanizma, ostajete negde dobrovoljno na tome da li će neko platiti ili neće, a onda imate milion sudskih sporova, jer RTS tuži one koji ne plaćaju pretplatu, ilustrovao je Karadžić.

Ti sporovi imaju kratak period zastarelosti, ukazao je on i ocenio da u Srbiji u ovoj oblasti ima sistemskih problema i da nije lako se odlučiti za pretplatu ili protiv nje.

Ono što je važno i tu se svi slažu jeste da se obezbedi nezavisnost javnog servisa. Ukoliko direktor javnog servisa svakog meseca treba da moli Vladu i ministarstva za pare, to ne može biti nezavisno, odnosno može ugroziti nezavisnost da budem precizniji, upozorio je Karadžić.

On zato smatra da bi, u slučaju finansiranja iz budžeta, bilo bolje da se jasno odrede datumi kada se novac isplaćuje, pri čemu bi se onda tačno znalo i koliko država daje.

Problem je, međutim, što u budžetu nema novca. Sve međunarodne institucije traže da se smanje budžetski troškovi, a rashodi za javne servise, tu mislim na RTS i
RTV Vojvodine, uopšte nisu mali, rekao je Karadžić.

Tu nema gotovog rešenja, zato mislim da Zakon o javnim servisima malo kasni i da će morati još da sačeka, predvideo je Karadžić i najavio da će druga dva medijska zakona, o javnom informisanju i o elektronskim medijima, ranije ući u Skupštinu Srbije.

Upitan da li su dovoljna rešenja po kojima medijska koncentracija za elektronske medije ne može biti veća od 35 odsto tržišta, Karadžić je uzvratio da je to stav radne grupe za izradu medijskih zakona i da je njemu to prihvatljivo.

Ja sam gledao neke primedbe iz Brisela, gde je na taj naš limit od 35 posto stigao odgovor da bi Srbija mogla da razmisli o liberalnijem pristupu, napomenuo je Karadžić, kome je to donekle nejasno.

Medijska koncentracija je svuda definisana i ako je ovde stav stručne radne grupe da je to 35 odsto, mislim da je to sasvim prihvatljivo i da neko ne bi trebalo da ima iznad toga, naglasio je Karadžić.

On je ocenio da je sadašnji zakon restriktivniji i da se u njemu propisuje da jedna osoba ne može da ima dva elektronska medija u istoj radiodifuznoj oblasti.

Imamo tu situaciju da niko ne može da ima dve televizije, ali će, ako ovakakav predlog prođe, moći da ih ima, s tim da gledanost te dve televizije ne bude veća od 35 odsto, objasnio je Karadžić.

Upitan da li će distributer televizijskih programa moći da bude i vlasnik televizije, Karadžić je odgovorio da u Evropi ima različitih pristupa tom pitanju i da evropska praksa nije u tom smislu identična.

Tu se radi o angažmanu agencija i nezavisnih regulatornih tela koja se bave konkurencijom. Ako zloupotrebljavate taj položaj, onda treba da snosite sankcije, ali zaustaviti svaki rast, i horizontalni i vertikalni, čini mi se da nije najpametnije, smatra Karadžić.

Prema njegovom objašnjenju, imate sposobne i uspešne koji razvijaju posao, ali se mora voditi računa da oni to ne zloupotrebe.

Kao i u monopolu koji sam po sebi nije zabranjen, precizirao je Karadžić, ali je zabranjena zloupotreba monopolskog položaja.

Tu se radi samo o nijansama koje za nekoga život znače, naglasio je Karadžić, koji misli da bi Srbija trebalo da ide tim liberalnijim putem u Evropsku uniju.

U Srbiji će uskoro, prema rečima Karadžića, morati da počne izrada i novog Zakona o oglašavanju, jer se ne može čekati
da on bude usvojen znatno posle medijskih zakona.

Zakon o oglašavanju bi trebalo da prati medijske zakone u nekom razumnom roku. Ja sam za to da Zakon o oglašavanju i ovi zakoni budu maksimalno liberalni s čvrstim sprovođenjem. Sada imamo situaciju restriktivnih zakona koje je jako teško sprovesti, konstatovao je Karadžić.

Upitan o sudbini lokalnih elektronskih medija posle digitalizacije, Karadžić je rekao da će svi oni imati veći domet, ali da ostaje da se vidi kako će se snaći u novim tržišnim uslovima.