Srbija danas čeka novac za obnovu

Donatorska konferencija održava se pod geslom "Obnoviti zajedno".

Srbija je organizatorima konferencije dostavila procenu štete od poplava za srpsku privredu, infrastrukturu i stanove i kuće u visini od milijardu i po evra, a BiH je procenila da je šteta u toj zemlji preko dve milijarde evra.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji će učestvovati na konferenciji, izjavio je da očekuje da na donatorskoj konferenciji 16. jula bude prikupljeno nekoliko stotina miliona evra za otklanjanje posledica poplava u Srbiji i u Bosni i Hercegovini.

Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo će se uoči konferenciji sastati s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i čelnikom trojnog predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, koji će učestvovati na ovom skupu koji su organizovali Evropska komisija, Francuska i Slovenija.

U delegaciji Srbije biće i ministri za poljoprivredu, evropske integracije i vanredne situacije.

Pored institucija i članica Evropske unije, kao i mnogih bogatih svetskih zemalja, na donatorskom skupu će učestvovati i više tela UN, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Međunarodna finansijska korporacija, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) već je najavila da će obezbediti veoma povoljne pozajmice u visini od 500 miliona evra za Srbiju, BiH, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana i članicu EU Hrvatsku, koja je takođe, mada u mnogo manjem obimu, pretrpela štete od poplava.

Foto: Beta/AP

EBRD je istakla da su ova sredstva namenjena "podsticanju dugoročnih pozajmica za domaću privredu i privatne potražioce kredita", kao i za konkretne projekte za otklanjanje posledica majskih poplava.

Konferenciju će otvoriti odlazeća premijerka Slovenije Alenka Bratušek, šef francuske diplomatije Loran Fabijus, kao i evropski komesari Kristalina Georgijeva i Štefan File, koji je ranije istakao rešenost da se iskoriste svi raspoloživi instrumenti za oporavak Srbije i Bosne od poplava i "veoma potrebna sredstva za oporavak tih zemalja".

File je podvukao da "Evropska komisija, Francuska i Slovenija visoku prednost daju ekonomskom oporavku obeju zemalja i rešene su da obezbede bitna finansijska sredstva".

Evropska komisija je, najavljujući skup svetskih donatora, ukazala na činjenicu da je poplavama neposredno ili posredno ugroženo preko tri miliona lica u Srbiji i Bosni, a teško su oštećene kuće, zdravstveni i školski objekti i ključna javna infrastruktura.

"Posledice poplava će dugotrajno pogoditi društveno-ekonomski rast obe zemlje i bitno mogu uticati na njihovu sposobnost da razviju ili učvrste reforme", navela je Komisija u Briselu.

"Srbija i BiH nisu u stanju", kako je predočeno, "da sopstvenim snagama i sredstvima otklone posledice ove katastrofe i zatražile su međunarodnu finansijsku pomoć za oporavak i obnovu".

Srbija je u proceni štete, dostavljenoj organizatorima konferencije, navela da je, od ukupno milijardu i 525 miliona evra, rudarstvu i energetici nanesena šteta od 488 miliona evra, stanovima i kućama 240 miliona evra, poljoprivredi 228 miliona evra, a infrastrukturi 192 miliona, od čega saobraćaju 166 miliona evra.

Bosna i Hercegovina je navela da je od nešto više od dve milijarde evra štete, najteže pogođena privreda te zemlje, tako da su poplave uništile privredne kapacitete u vrednosti od 793 miliona evra, stambeni sektor je pretreo štetu od 453 miliona evra, a transport i komunikacije štetu od 348 miliona evra.

Evropska komisija i više zemalja članica su u maju odmah čim su poplave teško pogodile Srbiju i Bosnu hitno uputile pomoć u sredstvima, obučenom ljudstvu, kao i više desetina miliona evra bespovratnih sredstava za otklanjanje štete.

Šta očekuje Srbija?

Foto: Tanjug

Na konferenciji će biti prikazana i tri filma o katastrofalnim poplavama u Bosni i Srbiji, kao i o reakciji međunarodne zajednice, a završnu reč održaće evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva. Očekuju se i brojni visoki zvaničnici iz Rusije, Sjedinjenih Država i Japana.

Na skupu će biti predstavljen izveštaj Vlade Srbije o proceni štete od poplava i potreba, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici EU, Svetske banke i 30 eksperata iz UN.

Direktor kancelarije za obnovu Marko Blagojević rekao je da ukupna procenjena šteta iznosi milijardu i 532 miliona evra.

Blagojević je izjavio danas da će Srbija za sanaciju štete od poplava od Evropske unije dobiti 100 miliona evra. On je rekao i da ne može da precizira koliko bi novca naša zemlja mogla da dobije s Donatorske konferencije u Briselu. "Mogu da naslutim neke okvire, ali je vrlo nezahvalno u ovom trenutku govoriti o tome. Postoje neki donatori koji su najavili podršku, ali nisu rekli tačno koliko novca nameravaju da doprinesu procesu obnove u Srbiji i BiH", rekao je Blagojević Radio-televiziji Srbije.

Rekao je da se jedino sigurno zna koliko ćemo novca dobiti od EU, te da će Unija biti najveći pojedinačni donator. "Radi se o više od 100 miliona evra, koliko ćemo samo od EU dobiti, a odakle ćemo moći da investiramo u proces obnove. Ima donatora koji su se izjasnili da će doprineti procesu obnove u naše dve zemlje - Nemačka, Švajcarska...", istakao je Blagojević.

Na pitanje kako komentariše to što je na današnju donatorsku konferenciju u Briselu pozvano i Kosovo, Blagojević kaže da je ono pozvano na način koji je uređen Briselskim dogovorom. "Pozvane su i mnoge druge zemlje i poziv je upućen na jako puno različitih adresa", rekao je Blagojević.

Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Ivan Mrkić, koji će prisustvovati konferenciji, ocenio je da će na tom događaju biti iskazana solidarnost u pravom trenutku, s današnjom - uvažavanom Srbijom.

Podsetivši da je ideja o održavanju konferencije pokrenuta tokom susreta predsednika Nikolića s predsednikom Francuske Fransoa Olandom u Parizu 22. maja, Mrkić je posebno istakao brzinu kojom je ona organizovana, ističući da je za tako nešto potrebno bar šest meseci, a nekad i nekoliko godina.

Mrkić nije želeo da licitira s iznosom novca koji bi mogao da bude prikupljen, primetivši da je to neumesno, imajući u vidu da su mnogi od učesnika konferencije već pružili znatnu pomoć na bilateralnom nivou.

On je izrazio nezadovoljstvo zbog odluke EK da na konferenciju pozove i Kosovo, koje će, kako pišu beogradski mediji, predstavljati ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, koji će sedeti iza table s nazivom Kosova uz zvezdicu, kako je predviđeno sporazumom Beograda i Prištine iz 2012. o regionalnom predstavljanju.

Donatorska konferencija će početi u tri po podne u zgradi "Šarlemanj" u središtu briselskog Evropskog kvarta, a za njega je rezervisana najveća sala za konferencije, koja može da primi više od 400 ljudi.