Javnost izvora finansiranja medija

"Budžetsko finansiranje medija mora biti javno, po prirodi stvari, ali trebalo bi, s ozbirom na ulogu koji mediji imaju u društvu, obezbediti javnost i drugih izvora finansiranja, makar u nekom obimu", rekao je izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Nenadić je podsetio da je u nacrtu zakona o javnosti vlasništva javnih glasila iz 2008. godine postojala odredba po kojoj podaci o finansiranju medija treba da budu javni ukoliko na godišnjem nivou prelaze 30 odsto prihoda tog medija.

"Mislim da bi to bila primerena odredba i u danas, upravo s ciljem da čitaoci i gledaoci steknu predstavu o mogućim uticajima na uređivačku politiku, a ne da bi se zabranjivalo da mediji na taj način ostvaruju prihod, to nije svrha javnosti podataka", istakao je Nenadić. On ističe da mediji imaju pravo da se čak i sto odsto oglašavaju preko jedne firme, bilo da je reč o marketinškoj agenciji ili o neposrednom oglašavanju jednog privrednog subjekta, ali da je veoma korisno da javnost zna te podatke kako bi mogla da sudi da li je taj veliki oglašavač na neki način imao uticaj i na uređivačku politiku medija.

Takve odredbe se ne nalaze u nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, koji je bio na javnoj raspravi prošle godine, iako se u tom tekstu, prema Nenadićevim rečima, nalaze određene odredbe od koristi za povećanje javnosti rada medija i načina njihovog finansiranja.

Nenadić je rekao da, ako nacrt zakona bude i usvojen u tom obliku, problem netransparentnosti finansiranja medija neće biti rešen u potpunosti, mada će biti napravljen krupan iskorak, posebno u pogledu vlasništva, ali i naglasio da je vlasništvo suštinski manje značajno, jer "bilo ko može da osnuje firmu sa 500 evra osnivačkog kapitala".

"Ali je očigledno da se veći uticaj može ostvariti kroz 500.000 evra finansiranja, bilo da je reč o nabavci usluga oglašavanja ili nekom drugom poslovnom aranžmanu", rekao je Nenadić.

On ocenjuje da je objavljivanje podataka o tome ko je krajnji vlasnik medija veoma korisna novina, ali i dodaje da nije dosledno sprovedena u nacrtu zakona, odnosno postavljena je kvota minimalnih udela ispod koje javnost ne može bitu upoznata.

Nenadić je ukazao i na odredbe koje se odnose na javnost svih podataka o državnoj pomoći i finansiranju od strane organa vlasti, što je, prema njegovim rečima, nešto što izuzetno nedostaje jer su samo neki oblici državne pomoći unapred poznati i jasni u zakonu u budžetu, ali ne svi.

"Ali ono što je ostalo kao problem, sve i kad bi zakon bio usvojen u tekstu koji je bio predstavljen pre godinu dana, jeste pitanje drugih mogućih kanala uticaja na medije, na primer, kroz učešće jednog ili grupe povezanih privatnih finansijera ili firmi", naveo je Nenadić.

On je naveo da je Transparentnost predložila da se te norme ugrade u budući zakon i u Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, i podsetio da te norme ipak nisu uključene u konačan tekst strateškog antikorupcijskog dokumenta.

Navodeći da u velikoj meri postoji međuzavisnost političara, medija i privatnih finansijera, Nenadić je rekao da medijima nije lako da odigraju onu ulogu u borbi protiv korupcije koju bi trebalo da imaju.

"Zato što moraju stalno da traže neki balans između onoga što predstavlja javni interes - da javnost čuje sve bitne informacije, i onoga što je preduslov njihovog opstanka u političkim i marketinškim uslovima u kojima živimo i zbog toga mediji ne ostvaruju u potpunosti taj zadatak, niti se može očekivati da će ga u potpunosti ikada i ispuniti", rekao je Nenadić.

Osvrćući se na poslednje informacije o televizijskoj pretplati koje su se pojavile u medijima, Nenadić je rekao da su građani sad dodatno zbunjeni jer ne znaju šta mogu da očekuju, budući da su pojedini mediji objavili da Ministarstvo finansija priprema izmene zakona koje će predvideti mogućnost prinudne naplate.

On je podsetio da nijedna državna institucija nije demantovala tu vest, već da je SNS, vodeća vladajuća stranka, u saopštenju navela da se zakon ne priprema u Ministarstvu finansija već u Ministarstvu kulture i istakla da je tek u formi nacrta.

Nenadić ističe da na sajtu Ministarstva kulture i informisanja nema tih novina, već da se nalazi nacrt zakona iz 2013. godine u kojem je navedeno da će vlada u 2015. godini pripremiti predlog izmena zakona koje će urediti naplatu televizijske pretplate za javne servise.

"Moguća su različita rešenja, ali bi bilo dobro da se stvari nazivaju pravim imenom - pretplata bez prethodnog pristanka i ugovornog odnosa između strana ne bi trebalo tako da se zove, to je neki vid poreza, takse i bilo bi bolje da se tako i zove", naveo je Nenadić.

On je takođe rekao da bi u tom slučaju bilo bolje da se novac direktno uplaćuje RTS-u.

"To su stvari koje bi trebalo izneti na javnu raspravu, kao što je i nacrt zakona o javnom informisanju bio na javnoj raspravi", rekao je Nenadić.