Ramuš Haradinaj kosovski premijer?

Prištinski mediji pišu da su Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova, Demokratski savez Kosova i novoformirana stranka "Nisma" postigle dogovor o ujedinjenju i formiranju koalicije, koja će poslati Hašima Tačija i njegovu Demokratsku partiju Kosova u opoziciju, iako je osvojila najviše glasova na izborima.

U tekstu tog dogovora stoji da su se ujedinili i odlučili da zemlji pruže vladu povratka nade.

"Naša vlada će se fokusirati na ekonomski razvoj, stvaranje radnih mesta i beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Vlada će uporno raditi na učlanjivanju Kosova u NATO i EU...Mi smo zajednički doneli odluku da Ramuš Haradinaj bude naš zajednički nominovani za premijera Kosova. Mesto predsednika Skupštine pripada Demokratskom savezu, kao i mesto predsednika u skladu sa Ustavom", stoji između ostalog u saopštenju.

Na kraju teksta dogovora se dodaje da će potpisnici sporazuma nastaviti konsultacije sa drugim spektrom političkih partija i partijama zajednica.

Prištinski mediji navode i da će takvu vladu podržati Samoopredeljenje Albina Kurtija.

Međutim, predstavnici Ustavnog suda i kabineta predsednice Kosova ocenili su da je predlog da novi premijer kosovske vlade bude Ramuš Haradinaj neustavan. Prema dosad prebrojanim glasovima (99,87 odsto) koje je CIK objavio na veb-sajtu, DPK Tačija vodi sa 30,71 odsto glasova, druga je DSK sa 25,75 odsto, treće Samoopredeljenje sa 13,51 odsto, četvrta ABK sa 9,61 odsto i peta je Inicijativa za Kosovo sa 5,24 odsto glasova. S Tačijevom DPK, međutim, niko nije hteo, pa je iz opozicije upućen poziv za udruživanjem i zbacivanjem Tačija s vlasti.

Zanimljivo je da nakon kosovskih izbora na premijerskoj poziciji više nije ni jedan od dvojice potpisnika Briselskog sporazuma. Ivica Dačić je nakon izbora u Srbiji sada na mestu prvog potpredsednika Vlade i šef je diplomatije, dok će Hašim Tači otići u opoziciju.

Šta će biti s primenom sporazuma koji se smatra ključnim u naporima i Kosova i Srbije na putu ka EU ostaje da se vidi, ali je činjenica da su u kosovskom parlamentu sada mnogo brojniji oni koji su njegovi žestoki protivnici.

Ko je budući kosovski premijer

Bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova Ramuš Haradinaj, koji je nakon uniforme obukao odelo i ušao u politiku, bio je pred Haškim tribunalom osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, ali ga je taj tribunal dva puta oslobodio, jer mu je i dva puta sudio.

Umesto po 39 tačaka prvobitne optužnice, novo suđenje Haradinaju i Baljaju vođeno je po šest tačaka. One su uključivale ubistva i torturu zarobljenika u kampu OVK u Jablanici. Kao i na prvom suđenju, koje je, zbog nedostatka dokaza, završeno oslobađajućom presudom, Tužilaštvo se i u ponovljenom procesu srelo sa sličnim problemima - sa uplašenim svedocima koji su menjali iskaze ili odbijali da svedoče.

Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, u opštini Dečani, u Metohiji. Jugoslaviju je potonji ratni komandant OVK sa imenom Smajilj napustio 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil i jedno vreme radio kao izbacivač po noćnim klubovima.

Tamo je pristupio Narodnom pokretu Kosova, ekstremističkoj organizaciji u okviru koje je kasnije formirana OVK. Prema dostupnim medijskim podacima, 1996. godine u Albaniji je, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i potom učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije.

Iz tih baza je, kako su pisali mediji, organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija Haradinaj je upao u zasedu graničara i bio ranjen dok je njegov brat Ljuan ubijen.

Haradinaj je početkom 1998. postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin". Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi - Srba i "nelojalnih" Albanaca - a kidnapovano više od 400. Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.

Haradinaj je, u autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce..."

Tokom NATO bombardovanja je prema navodima zapadnih agencija Haradinaj bio jedan od glavnih saradnika Alijanse na Kosovu i Metohiji, i jedan od nekoliko komandanata kojima je NATO dao satelitske telefone kako bi koordinisali napade. U julu 2000, nakon završetka ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji, Haradinaj je ponovo ranjen, ovaj put tokom vatrenog okršaja sa porodicom Musa, sa kojom je bio u krvnoj zavadi.

Još jedan udarac doživeo je 2002, kada su međunarodne sudije na Kosovu osudile njegovog brata Dauta na pet godina zatvora zbog učešća u otmici i mučenju koje je rezultiralo smrću četvorice pripadnika FARK-a, oružane formacije kosovskih Albanaca bliske Ibrahimu Rugovi, lideru Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Posle NATO intervencije postavljen je za zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, ali je već posle nekoliko meseci dao ostavku i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova. Nakon izbora 2004. njegova stranka je u koaliciji sa Rugovinim DSK došla na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer.

Međutim, Haški tribunal je već 4. marta 2005, svega 100 dana nakon formiranja Haradinajeve vlade, protiv njega podigao optužnicu zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata. Haradinaj je potom podneo ostavku na mesto predsednika vlade i 9. marta se dobrovoljno predao Tribunalu. Istog dana je, zajedno s dvojicom kooptuženih, Baljajem i Lahijem Brahimajem, prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningen.

Tadašnji šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen izjavio je tim povodom da poštuje Haradinajevu odluku, ali je i izrazio žaljenje što, kako je prenela štampa, više neće sarađivati "s bliskim partnerom i prijateljem".

Haradinaj je nakon suđenja, koje je trajalo do aprila 2008, oslobođen zbog nedostatka dokaza. Sa istim obrazloženjem oslobođen je i Baljaj, dok je Lahi Brahimaj osuđen na 6 godina zatvora. Tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u izveštajima upozoravala da su svedoci optužbe bili izloženi upornim i drastičnim pretnjama i pritiscima, zbog čega su neki odbili da svedoče.

Jedan od ključnih svedoka, Kurtim Beriša, stradao je uoči svedočenja u navodnoj saobraćajnoj nesreći. Uvažavajući žalbu Tužilaštva, apelaciono veće Haškog tribunala je 21. jula 2010. naložilo delimično ponavljanje suđenja Haradinaju i određen mu je pritvor. I tada je oslobođen.

DPK: Opozicija tvrdi pazar pred pregovore

Foto: Beta, arhiva

Potpredsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Hajredin Kuči ocenio je da je današnji sporazum četiri partije o nominovanju Ramuša Haradinaja za premijera Kosova jedna vrsta pritiska sa ciljem da se poveća "pregovarački pazar" s DPK-a.

"Verujem da treba čitati Ustav, imaju oni (u svojim redovima) dobre pravnike. Volja građana se ne može menjati protivustavnim sporazumima", izjavio je Kuči, komentarišući postizanje sporazuma između četiri opozicione partije.

U nedelju je na prevremenim parlamentarnim izborima, prema još preliminarnim rezultatima, pobedila DPK. Međutim, lideri četiri partije Albanaca koje će biti u novom sazivu Skupštine Kosova danas su se dogovorili da onemoguće da funkciju premijera u narednom cetvrogodišnjem mandatu obavlja lider DPK Hašim Tači.

Prema ustaljenoj praksi, predsednik Kosova dužan je da mesto premijera prvo ponudi partiji koja ima najviše glasova u parlamentu, u konkretnom slučaju Hašimu Tačiju.

Mandatar za premijera dužan je da u roku od 15 dana pred skupštinu izađe s predlogom o sastavu vlade.

Za izbor vlade potrebna je prosta većina - 61 glas od 120 poslanika.

Ukoliko mandatar to ne obezbedi, predsednica Kosova u roku od deset dana imenuje novog mandatara iz partije koja je na izborima osvojila drugo mesto po broju glasača.

U ovom slučaju, to bi trebalo da budu DSK i njen lider Isa Mustafa. Međutim, koalicija koja je danas formirana, u kojoj je i DSK, može predložiti drugog manadatara - Ramuša Haradinaja.

Sporazum otežava formiranje Vlade Kosova, pošto DPK i manjine ne mogu obezbediti 61 glas poteban za izbor vlade i premijera.