"Pred Srbima težak period"

Poslanica u dosadašnjem sazivu skupštine Kosova, ocenjujući rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, za Kažiprst B92 kaže da je glavni utisak nedeljnih izbora veoma mala izlaznost, ali i jačanje Samoopredeljenja Aljbina Kurtija.

Prema njenim rečima, na Kosovu ima oko milion i sedamsto hiljada ljudi, a kada se pogleda da je glasalo oko 700.000, odnosno da je Tačijeva DPK dobila oko 200.000 glasova, to je ukupno gledano podrška jedva deset odsto stanovnika. To govori o strahovitoj apstinenciji, dodaje ona.

Izlaznost Srba na tim izborima takođe je, kako kaže, bila veoma mala, a procenat izlaznosti zavisi od izvora podataka. Trajkovićeva smatra da je na vanredne izbore u nedelju izašlo blizu 40.000 birača, što govori o potpunoj nezainteresovanosti Srba za ove izbore, a posebno onih na severu.

Na pitanje zašto je to tako, ona kaže: „Postoji više razloga. Počeću ovako - od Slobodana Miloševića do danas skoro sve strukture vlasti u Srbiji imale su svoje strukture na Kosovu. Milošević je imao Kosovopoljce, Koštunica je imao sever Kosova, odnosno DSS i to su bili ljudi s Kosova, Tadić je imao svoju strukturu kroz Gorana Bogdanovića i DS, ali i ti ljudi su isto bili ljudi s Kosova. S dolaskom Vulina mi smo imali namesničku vlast. On nije imao svoju strukturu, već je doveo deo ljudi iz Vojvodine, deo iz Bosne, odnosno ljude koji uopšte nisu imali veze sa Srbima koji žive na Kosovu.“

„I ponašao se kao i svi namesnici, imao je neograničenu vlast da smenjuje i postavlja sve. Vrlo se potrudio da ustoliči sve najnepismenije ljude...i sve to je tako ostalo do izbora“, dodaje Rada Trajković, koja je period tokom kog je on bio na čelu Kancelarije za KiM uporedila sa periodom Crvenih Kmera.

Marko Đurić, koji je zamenio Vulina na čelu Kancelarije za KiM, prema njenim rečima, nije mogao mnogo toga da urad,i jer se na Kosovu pojavio samo dva puta, a najveći otpor izlasku Srba na izbore pokazali su upravo Vulinovi gradonačelnici sa severa Kosova, koji su kontrirali Đuriću. "To je jedna vrlo zbunjujuća situacija što se tiče Srba, dok postoje veliki i realni problemi“, kaže Trajkovievać.

A jedan od tih realnih problema je, na primer, formiranje Zajednice srpskih opština, za koju Trajkovićeva kaže da je samo floskula o kojoj se priča u Beogradu.

Prema njenim ocenama, novi saziv kosovskog parlamenta, u kom ima više protivnika Briselskog sporazuma, teško će „pustiti“ da prođu zakoni koji se tiču tog sporazuma, a sigurno će, kako kaže, tražiti stolicu za Kosovo u UN.

„Ionako, sve što je dogovoreno do sada implementirano je što se tiče Beograda, a na Kosovu sve to ide strašno teško, kasni i ima veliki otpor“, ističe Rada Trajković i dodaje: „Briselski sporazum u kosovskom parlamentu će biti veliki problem i ne znam šta će međunarodna zajednica uraditi po tom pitanju.“

Međutim, ona navodi da je pred Kosovom, pa i samim Srbima na Kosovu, jedan veoma težak period. „Sada svi najavljuju hapšenja zbog trgovine organima, a na vrhu te piramide je Tači. On se veoma trudio da bude prvi na izborima i da ima što više svojih ljudi. Zamislite etničku napetost kada ta hapšenja počnu“, kaže ona.

Prema njenim rečima, „treba nam mnogo mudrosti da preguramo taj period, da ne treba da likujemo nad uhapšenima kako ne bi sami postali kolateralna šteta tih hapšenja“.

„Mnogo sam zabrinuta zbog ljudskog resursa koji imamo na Kosovu, kada znam koje nas muke čekaju“, zaključila je ona.

Na kraju je ocenila i da je vrlo teško rešavati komplikovano pitanje poput Kosova kada i sam vrh države, koja je ekonomski u veoma lošem stanju, ne zna strateški gde se nalazi - da li je bliže NATO-u ili Rusiji. „U takvim okolnostima mislim da nemamo kapaciteta da rešavamo pitanje Kosova i Metohije“, kaže Trajkovićeva.

Ona je još rekla i da ne zna da li će biti poslanica u budućem sazivu kosovskog parlamenta.