"Nema zaraza, opasnost nije prošla"

"Iako smo svi zajedno mnogo uradili na prevenciji, još ne možemo reći da je najgore iza nas jer treba da prođe i period inkubacije za određene bolesti", rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Berislav Vekić na danačnjij sednici Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine i dodao da ćemo "tek za dve tri nedelje imati pravu sliku koliko smo uspeli".

On je podsetio da je u područjima koja su poplavljena u maju "dosad zabeleženo samo nekoliko sporadičnih slučajeva crevnih i respiratornih infekcija, u određenom broju prihvatilišta i vaši koje su adekvatno tretirane i jedna četvoročlana porodica sa šugom", koja je odmah poslata na Kliniku za kožne bolesti.

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije dr Dragan Ilić izjavio je da je najveća opasnost pretila od centralnih sistema vodosnabdevanja i da je "sistem reagovao na samom početku, pre nego što je poplavni talas došao do većih mesta", a to je imalo kao rezultat "da nemamo ni jedan prijavljeni slučaj infekcije kao posledicu zdravstveno neispravne vode".

Govoreći o evakuisanima, on je naveo da se njihov broj u centrima za kolektivni smeštaj stalno smanjuje i da je poslednji podatak od sinoć da je na taj način zbrinuto 1.398 osoba, dok se "u narednim nedeljama očekuje da se ti centri potpuno isprazne".

Uporedo se čine napori da se obezbede uslovi za njihov povratak u domove, rekao je dr Ilić i naveo da su te pripreme dosad završene u oko 1.000 kuća.

"Još samo pet gradova u Srbiji nema ispravnu vodu za piće", rekao je direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda dr Slobodan Tošović i precizirao da građani u Obrenovcu imaju tehničku vodu, u Paraćinu, Svilajncu i Babušnici piju vodu iz cisterni, dok je Doljevac bez vode za piće.

"Najviše smo se plašili hidričnih epidemija", rekao je on, ističući da je sprečavanje njihove pojave veliki uspeh, s obzirom na činjenicu da Srbija ima oko 50 odsto sredina u kojima voda nije u potpunosti ispravna ni u redovnim prilikama i da "malo vodovodnih sistema u zemlji može da savlada povećanu fizičko-hemijsku kontaminaciju".

Odbornik SNS dr Radoslav Jović izjavio je da je naličje poplava bila "zastrašujuća slika otpada koji su reke izbacile na površinu, kao dokaz decenijske neodgovornosti i države i nacije", ocenjujući da je to "alarm da kao društvo moramo da učinimo sve da se to ne ponovi".

"Katastrofa ne bi imala takve razmere da smo više uradili na preventivi", rekla je predsednica Odbora dr Slavica Đukić Dejanović, koja je istakla da se sednica završava bez zaključaka jer će razmatranje epidemiološke situacije u poplavljenim područjima uskoro biti ponovo na dnevnom redu.

"Dovoljno preparata za borbu s komarcima"

Srbija je obezbedila dovoljno preparata za tretiranje komaraca u poplavljenim područjima, a trenutno se pregovara i sa Evropskom komisijom, koja je ponudila donaciju za nabavku prvih količina, izjavio je direktor Instituta za javno zdravlje Srbije dr Dragan Ilić.

Osim toga, od lokalnih samouprava se očekuje da nabavku tih preparata prepoznaju kao prioritet, rekao je on.

"Beograd i veliki deo Vojvodine su dobro pokriveni", ocenio je dr Ilić, koji je naveo podatak da je u Srbiji, prema procenama, bilo poplavljeno oko 900.000 hektara zemljišta, od toga oko 450.000 hektara u naseljenim područjima, "što je ogromna površina koju bi trebalo tretirati" jer su posle povlačenja vode tu stvoreni idealni uslovi za razvoj komaraca.

Navodeći da nije cilj da se komarci potpuno unište, već da se dovedu do biološkog minimuma, on je rekao da postoje uslovi da se taj posao brzo obavi na svim ugroženim područjima, zahvaljujući tome što poljoprivredna avijacija ima još 12 preostalih aviona u funkciji.

Dr Ilić je rekao da je, posle poplava, jedna od najvećih zdravstvenih pretnji "širenje bolesti koje prenose komarci i ostali vektori", pre svega zaraza "virusom zapadnog Nila", i da se zbog toga preduzimaju intenzivne mere, uključujući formiranje posebnog vladinog tima koji će pratiti sve aktivnosti u vezi sa suzbijanjem opasnosti od komaraca.