CDU: I Albanija "sigurna zemlja"

Tako bi nemačke vlasti mogle lakše, brže i efikasnije da podnosioce zahteva za azil iz te države vraćaju u matičnu zemlju.

"Mi razmislsjamo o tome da li bi Albanija, možda, mogla da bude proglašena sigurnom zemljom", kaže parlamentarni direktor poslaničkog kluba demohrišćana u Budnestagu Mihael Grose-Bremer, naglasivši da bi i Crna Gora mogla doći u obzir za taj status, koji je Srbiji već dodeljen.

Jedna zemlja važi kao sigurna, ako nemačka vlada smatra da u toj zemlji vladaju slični pravni standardi kao u Nemačkoj i da odbijeni podnosioci zahteva za azil u domovini ne mogu biti proganjani, ukazuju mediji.

Iz ugla demohrišćana, Albanija, kao članica NATO, deli zajedničke kanone vrednosti sa Nemačkom.

Nemačka vlada usvojila je krajem aprila nacrt jednog zakona kojim se Srbija proglašava sigurnom zemljom, što znači da su zahtevi za azil građana Srbije u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Pored Srbije, sigurnim zemljama ocenjene su tada i Makedonija i Bosna i Hercegovina, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

Prema podacima savezne vlade u Berlinu, prošle godine je od 22.000 zahteva za azil građana Srbije, BiH i Makedonije, svega 60 zahteva odobreno i 82 osobe imaju azilantsku zaštitu.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezijer je, najavljujući promene i proširenju liste sigurnih zemalja, izjavio da je Srbija kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i Bosna i rekao da se u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima.

Ove zakonske promene najavljene su još posle septembarskih saveznih izbora, u koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata, u kome se kaže da nova nemačka vlada želi pitanje azilanata sada da reši na najobjektivniji mogući način, odnosno da zapadnobalkanske zemlje - BiH, Makedoniju i Srbiju, u smislu 29 a člana Zakona o azilantima, proglasi sigurnim zemaljama, "kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao".

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Nemački demohrišćani su želeli da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemorkate tome protivile.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbijatii status azilanta.

Kada je, međutim, reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, de Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.

Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je, prema de Mezijeru, došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Kada je, međutim, reč o azilantima iz Srbije, pre par godina su čak i ministri zatevali da se zbog povećanog broja lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije preispita bezvizni režim tih zemalja sa državama, članicama EU.

Statistika je pokazivala jasne podatke da je recimo, u januaru 2010. godine, bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, a u septembru dve godine kasnije čak 1.395.

Za Nemačku su time nastajali visoki troškovi.

Prema nemačkim računicama, u ovom trenutku jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto...

Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema ocenama predstavnika nemačkih institucija, stalo samo do toga da se "prečicom" i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.

Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva za građane Srbije nije utvrđen nikakav progon, već - kako se navodi - lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.

Statistika, takođe, kaže, a nemačka štampa piše, da se od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije, više od 90 posto odnosi na zahteve Roma.