"Vlada hitno da zaustavi pritiske"

Mreža nevladinih organizacija navela je da se posle poplava selektivno sprovodi krivični zakonik, kao i da je izostala reakcija zvaničnika na cenzuru u medijima.

"Nakon najave premijera Vučića da će tužilaštvo ispitati širenje panike, usledila je ekspresna reakcija pravosudnih organa nakon koje je predložen i pritvor za troje ljudi. Istraga nije vođena protiv tabloida koji su danima imali naslovne strane poput „Leševi plutaju po Obrenovcu“, ili protiv premijera koji je dramatično pozivao dobrovoljce da brane Šabac i javno poručivao načelniku generalštaba „ako Šabac padne, znaš šta da radiš“, već protiv osoba koje su na svojim profilima na društvenim mrežama objavili ono što su čuli ili saznali", navodi se u saopštenju Kuće.

Kako se navodi u saopštenju, Kuća smatra da takvo postupanje predstavlja nedopustivo selektivno sprovođenje krivičnog zakonika i to u situaciji kada javnosti nije prezentovano gde je nastala panika i gde su državni organi usled toga bili onemogućeni da rade svoj posao, što je uslov za postojanje ovog krivičnog dela.

U saopštenju se navodi i da je, umesto reakcije na cenzuru medija i na uklanjanje sadržaja u kojima se kritikuje rad Vlade Srbije, premijer u emisiji na RTS-u "optužio OEBS da učestvuje u međunarodnoj zaveri za njegovu smenu, zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji".

Takođe, Kuća povezuje upozorenje ombudsmana Saše Jankovića na cenzuru sa odlukom da se ne raspravlja o produženju ugovora sa 19 zaposlenih u instituciji zaštitnika građana.

"Na ovaj način zakonodavna i izvršna vlast koriste indirektne metode pritiska i direktno ugrožavaju nezavisnost zaštitnika građana, čim se urušava i vladavina prava Srbiji", navodi se u saopštenju.

Kuća dodaje da je neophodan nesmetan rad zaštitnika naročito u situaciji kada je veliki broj građana Srbije ugrožen, a najugroženiji su, prirodno, pripadnici marginalizovanih grupa poput Roma, osoba sa invaliditetom ili izbeglica.

Kuću ljudskih prava i demokratije čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.