Panika ili sloboda: Gde je granica?

Zbog objavljivanja lažnih podataka o broju nastradalih u poplavama, beogradska policija uhapsila je tri osobe jer su preko društvenih mreža objavljivale lažne podatke o broju nastradalih.

Načelnik beogradske policije Veselin Milić rekao je da se osumnjičeni terete za krivično delo "širenje panike i nereda" u pokušaju.

Oni su navodili da je u Obrenovcu stradalo više stotina žitelja što, kako je rekao, nije tačno. Milić, međutim, nije naveo o kojim se licima radi. B92 nije uspeo da više detalja dobije ni u tužilaštvu po čijem je nalogu izvršeno privođenje.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava zato rekao je za Radio B92 da treba biti veoma pažljiv prilikom određivanja granice između slobode govora i širenja panike.

On podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava da je sloboda govora izuzetno široka i da svako kašnjenje informacije može izazvati određena pitanja kod građana o tome da li se podacima manipuliše ili ne

“Kada pogledate ono što se dešavalo na internetu, veoma teško može to da se podvete pod ovo krivično delo izazianje panike i nereda. Ovde mora postojati umišljaj, mora postojati svest o tome da su informacije koje su prenošene lažne, a potom se mora utvrđivati i ta panika, ili teže to narušavanje javnog reda i mira, ili ometanje odluka državnih organa koji su funkcionisali tokom ove katastrofe koja se desila Srbiji“, kaže Antonijević.

“Tako da Tužilaštvo mora veoma oprezno baratati ovim pojmovima i ne odlučivati se na postupke u svakom slučaju, i ispitati sve okolnosti, a sa druge strane vi imate slobodu izražavanja koja je veoma široko postavljena, koja je postavljena i po standardima samog Evropskog suda za ljudska prava gde se govori o tome da je ova sloboda izuzetno široka, da građani imaju pravo i interes da budu obavešteni o svemu, i da u odsustvu informacija ćete imati te poluinformacije i prenošenje nekih vesti za koje se ispostavi kasniej da nisu istinite“, ističe on.