"Pomoć pokriva najviše 25% štete"

"Najveći deo troškova obnove snosićemo mi sami. Hvala svima koji će nam pomoći, i EU i Rusiji i Saudijskoj Arabiji, ali će ta pomoć od donatora pokriti od 20 do 25 odsto štete. Svima smo zahvalni na pomoći, ali ćemo najveći deo morati da uradimo sami", rekao je Vučić.

On je dodao i da će se morati generisati veći privredni rast nego što je ranije planirano. "Ne treba da se plašimo - dovoljno smo vredni - svoju zemlju ćemo obnoviti, ali ćemo morati da generišemo veći industrijski rast nego što smo planirali", naveo je Vučić.

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom EBRD Sumom Čakrabartijem, rekao da od EBRD očekuje podršku u tim nastojanjima Srbije. On je rekao da će se sa EBRD zajednički raditi na kreiranju poslovnog ambijenta, na čemu EBRD može mnogo da nam pomogne.

"Želimo da sledimo primer Poljske, a ne nekih drugih", rekao je premijer.

Vučić je najavio je da će se obnova zemlje i saniranje materijalne štete sprovoditi u četiri faze i to kroz obnovu elektronergetskog sistema, zatim putne infrastrukture, saniranje štete na kućama i drugim objekatama i, sto je od ključnog značaja, kreiranje ekonomskog rasta i obnovu naše sveukupne ekonomske energije.

Vučić je rekao da je svakako najveća šteta u eklektroenergetskom sistemu Srbije, da neće da procenjue štetu ukupnu u Srbiji, ali da će ona biti više stotina miliona evra, a da će samo EPS imati više od 200 miliona evra.

On je rekao da će biti problema da dopremamo ugalj, da se na struji gubi 500.000 do miliona evra dnevno ali i da će se pokušati da se pokrene proizvodnja do 20 -25 odsto, mada će biti problema s dovoženjem uglja na Kolubaru.

Prema njegovim rečima putna mreža je nastradala više nego železnička i neki putni pravci neće dugo biti otvoreni ni za putnički a posebno ne za teretni saobraćaj, ali je poručio da odmah treba da se krene u obnovu putne infrastrukture u narednih 10 dana.

"Vremena za čekanje nema i ljudi moraju da se kreću i to je prvi posao koji ćemo obaviti" poručio je premijer.

On je naveo i da će se najhitnije krenuti u obnovu kuća i to pre svega onih koji su ostali u poptunosti bez krova nad glavom i da će se probatri da se taj psoao završi za dva do tri meseca.

Kao četrvti deo Vučić je naznačio kreiranje ekonomskog rasta i obnovu sveukupne ekonomske energije.

Mislim da je to od ključnog zanačaja za napredak Srbije, podvukao je Vucičh.

Vučić je ponovio da ne postoji ozbiljna procena štete i upozorio da ono što dobija i što šalju predsednici pojedinih opština bolje da ne komentariše.

"Nisu građani tu da od njih uzima kome je koliko volja" rekao je Vučić i dodao da ti opštinari računaju da sve svoje gubitke i minuse nadoknade novcem države i građana Srbije. Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti je, nakon razgovora sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, rekao da je ta banka spremna da sa Srbijom sarađuje na srednjoročnom, kratkoročnom, ali i dugoročnom planu.

Čakrabarti je rekao da je jedna od prvih stvari koju bi trebalo uraditi, nakon katastrofalnih poplava koje su poslednjih dana pogodile Srbiju, obnova puteva, sistema za snabdevanje vodom, hrana i distribucija električne energije.

Izrazivši saučešće u svoje i u ime EBRD-a svima koji su pretrpeli štetu i gubitke, Čakrabarti je rekao da se "divi premijeru Vučiću i celoj vladi" koji su veoma brzo reagovali u sanaciji posledica višednevnih katastrofalnih poplava.

Podsetivši da je EBRD banka koja najviše pomaže ovaj region, Čakrabarti je rekao da će ta banka povećati zalaganja kako bi pomoć Srbiji došla što pre, a kao prvi korak koji treba učiniti je naveo neophodnost da se ispitaju potrebe i šta je to što najpre treba uraditi.

On je najavio da će jedan takav sastanak biti održan u Beogradu sutra na kome će i biti prisutni i predstavnici EBRD-a.

"Zaista imamo razne načine i ideje kako bismo mogli da priteknemo u pomoć i pritom imamo u vidu i preraspodelu nekih sredstava", najavio je Čakrabarti.

On je primetio i da su u ovoj katastrofi značajno pogođena i oštećena srednja i mala preduzeća od kojih su neke, kako je rekao, klijenti EBRD-a i kojima ta banka želi da izađe u susret.

"Još nešto što posmatramo u kraćem i srednjem roku je poljoprivreda i agrobiznis s obzirom na to da su polja potopljena, usevi uništeni, stoka uginula. EBRD će poslati svoj tim da vidi kako je moguće pomoći i ovom sektoru", rekao je predsednikk EBRD-a.

Osvrnuvši se na dobru saradnju sa Srbijom u 2001. godini, posebno na, kako je rekao, veoma dobru saradnju u prošloj godini, Čakrabarti je rekao da bi Srbija mogla da bude uzor u toj saradnji.

Najavio je je i saradnju sa Vladom Srbije u dugoročnim reformama koja je, kako je rekao, veoma važna za Srbiju, EBRD i čitav region.

Kao jednu od takvih saradnja, Čakrabarti je naveo približavanje Srbije Evropskoj uniji, što je ocenio kao veoma bitnu političku i ekonomsku sliku na ovom kontinentu.

On je podsetio da su i mnoge zemlje pre Srbije bile na sličnom putu i da su se one približele EU zahvaljujući pomoći EBRD.

Najzad, Čakrabarti je rekao da želi da Srbija privuče što više stranih investitora jer smatra da je tržište Srbije konkurentno.