Odbur će biti deportovan iz Srbije

Za Karla Odbura javnost je saznala prošle godine kada ga je grupa huligana prebila u beogradskom Studentskom parku pred 10-godišnjom ćerkom, dok su vozili rolere.

Posle incidenta izvinjavali su mu se svi - od običnih građana do političara. Jer Odbur već četiri godine živi u našoj zemlji boreći se za pravu sliku o nama. Zbog njegovog sajta dva Amerikanca, od kojih je jedan zaposlen u NATO, pred kamerama su se izvinili Srbima zbog bombarodavanja 1999. U Beograd je došao bežeći od albanskih nasilnika, koji su ga napali 2010. u gradiću Rojan zato što propagira Srbiju.

"Polomili su mi nos i rekli da će, ako ih prijavim policiji, ubiti i ćerku Lunu i mene. Odlučio sam da se preselim u Srbiju. Rekao sam ćerki da idemo da počnemo život iz početka, posle smrti moje žene, a njene majke Karoline. Tri godine je umirala od raka. Za Francusku me više nije vezivalo ništa, prijatelji su nestali u vreme njene bolesti. Prodao sam nameštaj i kola, i došao ovamo sa dve putne torbe ", kaže Karl.

Pošto je morao, kako objašnjava, da deponuje 1.000 evra za vizu, koju nije imao, ovde je praktično ostao ilegalno. Mislio je da je ljubav prema Srbiji dovoljna. Policija očigledno nije mislila tako. Posle četiri godine upali su mu u stan, pokrenuli prekršajni postupak i sud je naložio da sa ćerkom napusti zemlju. Zatražio je azil, jer se plaši da će ga Albanci, kojih u Francuskoj ima više od 100.000, ubiti. MUP je odbacio njegov zahtev u prvom stepenu, pošto je Francuska sigurna zemlja. Na to je uložio žalbu.

"Luna je sinoć plakala jer ne želi da se seli. Ovde ima prijatelje, trenira hokej, klizanje. Pošto mi je zamereno što je učim kod kuće, od septembra je trebalo da krene i u školu. Kad sam prvi put došao, 2005. godine, osećao sam se kao da sam u nekom prethodnom životu već živeo ovde. Ja sam Srbin, a ne Francuz, i ne mogu život da zamislim van ove zemlje ", očajan je Karl. Srbija ga je zainteresovala u vreme NATO bombardovanja. Bio je besan. Onda je 2002. gledao dokumentarac o nama i opčinila ga je Bajagina pesma „Moji su drugovi“. U decembru 2008. pokrenuo je veb-sajt, koji je do danas posetilo osam miliona ljudi. Pretili su mu Albanci iz svih krajeva sveta. Zahvaljivali su mu najviše Amerikanci, Francuzi, Indijci, Brazilci. Pisali da su zbog njegovih tekstova o prelepoj srpskoj prirodi posetili našu zemlju, da su zahvaljujući njemu saznali da ovde ne bukti rat.

"Ne tražim nikakve pare od Srbije. Živim od donacija posetilaca sajta. Želim samo da moja ćerka i ja dobijemo srpsko državljanstvo, jer drugu domovinu nemamo", poručuje Karl.

Srbi su žrtve

"Mnogi, posebno Amerikanci, zahvaljivali su mi što sam im otvorio oči. Pisao sam da je za vreme NATO bombardovanja poginulo na hiljade srpskih civila i 700 dece, da Srbi nisu izvršili genocid na Kosovu i da su ih Albanci odatle proterali. Oni koji su ostali, a neki od njih su moji prijatelji, ne smeju da mrdnu ni 100 metara od kuće jer će biti ubijeni. Na KiM caruju trgovina drogom i ljudima, prostitucija, kriminal", kaže Karl Odbur.