Za dvorove na Dedinju 705 miliona

Član Krunskog veća Kraljevskog doma Karađorđević Dušan Babac za Danas kaže da je "državni novac namenjen održavanju Dvorskog kompleksa na Dedinju trošen namenski“ i da se "od 2004, kada je država počela da daje sredstva, Ministarstvu kulture krajem svake godine dostavlja finansijski izveštaj za prethodnu i projekcija troškova za narednu godinu“.

"Sa detaljnijim izveštavanjem počelo se kada je država oformila Državnu revizorsku instituciju i kada su definisani svi elementi koje izveštaj mora da sadrži. Za sve ove godine Fond kraljevski dvor ima i izveštaj nezavisnog revizora, koji izrađuje jedna od vodećih svetskih revizorskih firmi. Iako se u medijima tvrdi da je Dvorski kompleks predat prestolonasledniku na korišćenje u odličnom stanju, mi imamo izveštaje desetočlane komisije eminentnih inženjera i arhitekata iz jula 2001. iz kojih se vidi da je još tada Beli dvor imao ozbiljne probleme i oštećenja od temelja do krova", objašnjava Babac.

Na pitanje kako se trenutno finansira održavanje Dvorskog kompleksa, koji ima status „kulturnog dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini“, kaže:

"Država preko Ministarstva kulture obezbeđuje sredstva za preventivne mere zaštite kao i za aktivnosti promocije spomenika kulture. Ovo prvo podrazumeva mere tekućeg održavanja, a ovo drugo se odnosi na sve aktivnosti vezane za otvorenost Dvorskog kompleksa za turističke obilaske, obilaske različitih zvaničnih stranih i domaćih delegacija i organizacija, izložbe koje organizuje Fond kraljevski dvor, a prema planu unapred dogovorenom sa ministarstvom, promocije knjiga, umetničke koncerte, projekcije filmova".

Upitan koliko su novca u održavanje kompleksa od 2000. godine, kada je dat na korišćenje porodici prestolonaslednika Aleksandra, uložile vlasti, a koliko Karađorđevići, Babac kaže da su princ i princeza iz sopstvenih sredstava izdvojili 3,5 miliona evra.

"Finansiranje iz državnog budžeta počelo tek polovinom 2004. i to na inicijativu tadašnjeg predsednika Svetske banke Džima Volfensona, koji je omogućio Srbiji izuzetno povoljan reprogram duga s grejs periodom, uz sugestiju da Srbija nastavi stvaranje o Dvorskom kompleksu na Dedinju - svojoj imovini, na isti način kao što je to bio slučaj i kada je niko nije koristio tokom osamdesetih i kada je koristio Milošević tokom devedesetih godina prošlog veka. Kada je 2004. finansiranje održavanja Dvorskog kompleksa pridodato Ministarstvu kulture, za polovinu te godine opredeljeno je 50 miliona dinara. U narednim godinama ovaj iznos je rastao, pa je 2005. opredeljeno 120 miliona, 2006. godine 135 miliona, 2007. godine 90 miliona, 2008. je već nastupila ekonomska kriza pa je opredeljeno 50 miliona, 2009. godine 60 miliona dinara. Od 2010. do danas, godišnji iznos je 40 miliona dinara. Zbog ovako drastično smanjenog obima finansiranja, broj zaposlenih koji obavlja poslove preventivne zaštite je takođe drastično smanjen, tako da danas ima svega 19 zaposlenih. Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina su na tekuće održavanje od jula 2001. do polovine 2004. uložili 3,5 miliona evra sopstvenih sredstava."

"Vlasti su u potpunosti upoznate sa stanjem objekata i ono može biti rešeno jedino na način kako je nedavno sanirana zgrada Narodne skupštine, jer godišnja budžetska sredstva ne podrazumevaju kapitalne investicije - mere investicionog održavanja", rekao je na pitanje kako sanirati katastrofalno stanje Belog dvora.

Status dedinjskih dvorova trebalo je da se uredi posebnim zakonom, jer Zakon o restituciji ne dozvoljava vraćanje kompleksa potomcima vlasnika kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Na pitanje dokle se stiglo s tim zakonom, Babac kaže:

"U okviru inicijative da se pitanje statusa i korišćenja Dvorskog kompleksa reši krajem aprila 2011. Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o Dvorskom kompleksu na Dedinju koji, na žalost, nikada nije ušao u skupštinsku proceduru. Zakonom o restituciji Dvorski kompleks je eksplicitno isključen iz mogućnosti vraćanja u naturi, što na neki način predstavlja diskriminaciju u odnosu na druge građane i potvrdu odredbi ukaza o konfiskaciji iz 1947. godine. S druge strane, postoje presedani u praksi da su nekim članovima kraljevske porodice vraćeni objekti."

"Karađorđevići ne dobijaju apanažu"

"Karađorđevići ne dobijaju nikakvu apanažu, niti se sredstva iz budžeta koriste za njihove privatne troškove. Crna Gora je još 2009. usvojila Zakon o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš. Ovim zakonom su regulisana pitanja statusa, korišćenja objekata, dijapazona njihovog nepolitičkog delovanja u zemlji i inostranstvu i mnogi drugi važni detalji. Rumunija je takođe rešila status svoje kraljevske porodice i pitanje njene imovine, iako je rumunska kraljevska porodica zapravo nemačkog porekla. Pitanje je šta nas još sprečava da ispravimo ovu višedecenijsku nepravdu", kaže Babac.