Jacenjuk smiruje nemirni istok

On se sastao sa liderima Donjecka, guvernerom regiona i gradonačenikom samog grada. Razgovora sa separatistima, koji od nedelje drže u blokadi zgradu lokalne administracije nakon proglašenja "narodne republike", međutim, nije bilo.

Agencije prenose da je Jacenjuk rekao da će proruskim regonima koji žele samostalnost dati veća ovlašćenja, a Asošijeted pres navodi da je "nejasno koliko ovlašćenja je on predvideo i da li su pogodni da omekšaju separatiste".

Za to vreme, pod zastavama Rusije u istočnim regionima Donjecku, Harkovu i Lugansku, održavaju se mitinzi pristalica federalizacije Ukrajine, koji traže održavanje referenduma o statusu njihovih regiona. Jacenjuk je, govoreći o temi lokalnih referenduma, rekao da je potrebno doraditi zakon o sveukrajinskom referendumu, kako bi i na lokalu mogli da glasaju o pitanjima iz svoje nadležnosti, a potrebne su i dodatne zakonske izmene, prenela je agencija Ukrinform.

Ruska agencija RIA Novosti izveštava da je Jacenjuk rekao da Vrhovna rada (skupština) Ukrajine treba da usvoji zakon o održavanju lokalnih referenduma.

Agencije, takođe, prenose da ukrajinski premijer smatra da prve izmene Ustava treba da budu izvršene do predsedničkih izbora, zakazanih za 25. maj, i da njima treba da budu utvrdjena ovlašćenja predsednika i drugih organa vlasti, uključujući tužilaštvo.

Itar-Tas s prenosi iz Donjecka Jacenjukovu izjavu da Ukrajina "nikada i ni pri kakvim okolnostima" neće ograničavati upotrebu jezika na kom su ljudi navikli da govore, kao i da u Ukrajini nastavlja da važi Zakon o osnovama državne politike o jeziku, koji omogućava da različiti jezici dobiju status regionalnog.

U skladu sa tim zakonom iz avgusta 2012. godine, ruski je dobio status regionalnog tamo, gde je maternji za najmanje 10 odsto stanovištva, a po podacima vlade, to je bilo u 13 od 27 oblasti. Poslanici Rade su posle višemesečnih demonstracija u Kijevu, 23. februara proglasili da taj zakon prestaje da važi.

Gradonačelnik Donjecka Aleksandar Lukjančenko je na sastanku rekao da nacrt novog Ustava Ukrajine, u kom bi bio utvrđen status ruskog jezika, treba da bude predmet za sveukrajinski referendum. Prema njegovim rečima, većina proruskih demonstranata koji traže federalizaciju i referendum, u stvari žele decentralizaciju vlasti i novi Ustav u kom će biti utvrdjena prava na upotrebu ruskog jezika, ovlašćenja lokalnih vlasti i princip promene upravljanja regionima.

"Vlada treba da predstavi jasan plan na koji način će se realizovati koraci za decentralizaciju vlasti", kazao je Lukjančenko.

RIA Novosti podseća da je ukrajinska skupština do 15. maja produžila rok dat specijalnoj komisiji za pripremu promena Ustava u okviru ustavne reforme.
Nova vlast najavila je da će njima biti predviđena decentralizacija vlasti a ruska agencija navodi da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saopštio da bi Moskva želela da se upozna sa nacrtom novog ustava pre početka multilateralnih pregovora o Ukrajini.

RIA Novosti prenela je iz Brisela izjavu neimenovanog predstavnika Evropske unije da bi u Ženevi mogao narednog četvrtka, 17. aprila, da bude održan susret o ukrajinskoj krizi šefova diplomatije Rusije, Ukrajine i EU.