Nova imena među nestalim novinarima

Simo Kljajić je bio dugogodišnji glavni urednik „Ličkog vijesnika” iz Gospića, a Mile Buljević, radnik RTV Priština. Prvi je nestao 12. oktobra 1991. godine u Gospiću, a drugi 25. juna 1999. u Prištini.

Simo Kljajić ostao je u Gospiću za vreme ratnih dejstava zbog bolesnih roditelja, jer je u proleće 1991. otišao u penziju, priča za „Politiku” njegova ćerka Željka Travica. U to vreme ona je boravila u Zagrebu sa suprugom, dok su njeni otac, majka i brat živeli u Gospiću.

– Majka mi je ispričala da se tog dana situacija u Gospiću malo smirila i da je otac krenuo u prodavnicu po hleb u 10.55 časova. Više se nije vratio. Moji su prijavili njegov nestanak, ali mesecima nismo imali nikakvih vesti. U decembru 1991. saznali smo da su na području Lipove glave ubijeni civili. Tamo su nađena tela ubijenih, a kada je počela identifikacija, neko je objavio da je tamo bio i moj otac. On je iz kuće krenuo sa ličnom kartom, novinarskom legitimacijom i knjižicom koja je ukazivala da je dijabetičar. Sve ono što je nama predočeno, od slika do stvari, međutim, nije ukazivalo da je moj otac među ubijenima – priča Željka Travica.

Ona je posle očevog nestanka dala krv radi DNK analize Međunarodnoj komisiji za nestale osobe, ali iz sudskih spisa, pošto je pokrenula tužbu protiv Republike Hrvatske za civilnu žrtvu rata, saznala je da taj uzorak za nadležne nije bio – merodavan.

Željka je 31. maja 2004. ponovo dala krv na analizu, ovog puta u Zagrebu, ali da li su rađene DNK analize i šta su pokazale – nije uspela da sazna. Simo Kljajić se, po rečima njegove ćerke, i danas u Crvenom krstu vodi među nestalima.

U međuvremenu, presudom Županijskog suda u Rijeci, 24. marta 2003, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva osuđeni su Tihomir Orešković, Mirko Norac i Stjepan Grandić, pripadnici takozvane gospićke grupe, koja je okrivljena za likvidaciju oko 50 civila.

– Tokom tog suđenja jedan od okrivljenih koji je svedočio, naveo je ime mog oca kao jednog od civila u grupi koju su sprovodili. Koliko znam, među žrtvama pronađenim u okolini Lipove glave, tri nisu identifikovane, Uzorak potreban za DNK analizu nadležni u Hrvatskoj imaju, ali mi do danas nismo dobili zvaničan odgovor o tome šta se desilo mom ocu – priča Željka Travica.

Drugi nestali medijski radnik Mile Buljević poslednji put je viđen 25. juna 1999. nedaleko od izbegličkog centra u Prištini. Podatke o njemu Udruženje novinara Srbije uspelo je da dobije iz izveštaja Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koja je reagovala na žalbu sestre nestalog, Ljubice Buljević.

Tog dana, prema izjavama očevidaca, na koje se poziva pomenuta komisija, Mile Buljević krenuo je oko podneva u izbeglički centar, gde je inače živeo sa porodicom, da uzme neke stvari. Pola časa kasnije, zaustavile su ga nepoznate osobe i zamolile da im pomogne da utovare robu u kamion.

Odmah zatim stigao je džip iz kojeg su izašla tri pripadnika i jedna pripadnica Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i počeli su da udaraju Buljevića, kao i još jednog čoveka koji se tu zatekao. Obojicu su ih zatim ubacili u džip i odvezli se pedesetak metara, a onda su drugog napadnutog izbacili iz vozila i otišli sa Buljevićem. Od tada se ovom radniku RTV Priština gubi svaki trag.

U izveštaju Komisije UN za ljudska prava navodi se da je porodica odmah prijavila nestanak nadležnima, ali da niko od odgovornih nije reagovao.

– Odluka komisije čiji smo izveštaj dobili jeste da otmica Mila Buljevića nikada nije istraživana i njena preporuka Euleksu je da se ovaj slučaj ponovo istraži – kaže za „Politiku” Dragana Bjelica iz UNS-a.

Pomenuta komisija je ukazala na propust Unmika, napomenula da je u ovom slučaju nastavljeno ozbiljno kršenje ljudskih prava žrtve i srodnika, pre svega prava na utvrđivanje činjenica i zatražila od Unmika da se izvini porodici Mila Buljevića.

Udruženje novinara Srbije već nekoliko godina istražuje slučajeve ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na tlu bivše Jugoslavije, od 1991. do 2001. godine, a broj ubijenih i otetih u ovom dosijeu popeo se na 39. U ovim slučajevima u kojima su stradale ili nestale naše kolege, nadležni ili uopšte nisu reagovali ili do kraja nisu istražili okolnosti ubistva ili nestanka novinara.

Porodica Mila Buljevića živi negde na teritoriji Srbije, ali ni istražni organi ni novinari nisu uspeli da je pronađu. U UNS-u kažu da nisu uspeli da dođu ni do njegove fotografije.