Država mora da zaštiti uzbunjivače

"Potrebno je da državni organi i institucije budu sigurno utočište uzbunjivaču koji im se obraća za efikasnu pravnu pomoć i zaštitu putem tužbe", rekao je Ilić otvarajući javnu raspravu o radnoj verziji Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača koja je danas održana u Palati Srbija u Beogradu.

Ilić je istakao da taj zakon treba da zaštiti osobe koje su prijavile korupciju, a kojima poslodavac preti otkazom, premeštanjem u drugi grad ili na niže rangiran posao.

"Cilj Zakona o zaštiti uzbunjivača je pružanje sveobuhvatne i apsolutne zaštite lica koja prijave zloupotrebe, korupciju ili određene nepravilnosti u privatnom ili javnom sektoru", rekao je Ilić, objašnjavajući da za tu zaštitu treba da bude nadležan Viši sud.

Savetnica ministra pravde i državne uprave Mirjana Mihajlović rekla je da će, ukoliko Narodna skupština u junu usvoji zakon, biti poboljšana stopa otkrivanja nezakonitosti u društvu i vraćeno poverenje građana u nadležne institucije.

"Preporuka Saveta Evrope koju je radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave poštovala prilikom potpisivanja Nacrta ovog zakona jeste da uzbunjivač može biti svako lice koje u svom radnom okruženju primeti određeno nezakonito postupanje, bez obzira da li je pravno zaposlen kod poslodavca ili faktički radi za njega", rekla je Mirjana Mihajlović.

Prema njenim rečima, u Nacrtu Zakona o zaštiti uzbunjivača postoje tri kanala uzbunjivanja: interno prijavljivanje zaposlenog poslodavcu, spoljašnje uzbunjivanje - obraćanje nadležnim inspekcijama, policiji, tužilaštvu, kao i uzbunjivanje javnosti.

Sudija Prekršajnog suda u Beogradu i član Radne grupe koja radi na izradi ovog zakona Marijana Šarac istakla je da će Zakon o zaštiti uzbunjivača uvesti zaštitu, ne samo licima koja prijave korupciju-uzbunjivačima, već i članova njihove porodice koji trpe štetne posledice zbog uzbunjivanja.

Prisutnima su se obratili i vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović, i urednik portala „Pištaljka“ Vladimir Radomirović, koji su prisutne učesnike u javnoj raspravi pozvali da komentarima i sugestijama doprinesu izradi kvalitetnijeg zakonskog rešenja.

Javnu raspravu organizovalo je Ministarstvo pravde i državne uprave, uz podršku američke agencije USAID - Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast.