Više darodavaca uz poreske olakšice

U Srbiji se za humanitarnu pomoć u robi, ali i za donacije, plaća porez na dodatu vrednost (PDV), a njegova visina zavisi od određenih olakšica i kreće se od 10 do 20 odsto. Princeza Katarina Karađorđević u pisanom obraćanju za Politiku upozorava da ovakva vrsta pomoći ne bi trebalo da se oporezuje.

Time se stvara dodatni namet firmama i drugim ustanovama koje žele da budu darodavci i na taj način se odbijaju oni koji bi želeli da se uključe u humanitarne akcije.

“Danas postaje sve teže donositi humanitarnu pomoć, ne samo zbog globalne finansijske krize,već i zbog krutih zakonskih propisa koji su za mene tokom godina postali kamen spoticanja u donošenju dodatne pomoći u zemlju. Mnogo puta sam u četiri oka o ovome razgovarala sa srpskim ministrima finansija i zdravlja, oni su to u celosti razumeli i podržali privatno, ali do sada u vezi sa tim ništa nije urađeno“, kaže princeza Katarina.

“Apelujem na skupštinu da usvoji zakon kojim bi se humanitarne donacije oslobodile plaćanja PDV-a. To bi olakšalo rad humanitarnim organizacijama, pojačalo bi socijalnu odgovornost među kompanijama,a istovremeno bi pomoglo i vladi da smanji troškove za zdravstvenu i socijalnu zaštitu. To bi ohrabrilo nevladine i druge organizacije da pomognu,ali bi isto tako omogućilo meni da donosim više humanitarne pomoći“, dodaje Katarina Karađorđević.

Najveća humanitarna organizacija kod nas – Crveni krst Srbije ne plaća poreske obaveze na novčanu humanitarnu pomoć, jer je tako predviđeno zakonom.

“Kada su u pitanju donacije koje nam daju firme, ne možemo da primimo nijednu, ukoliko roba koja se poklanja nije oslobođena svih poreskih obaveza, to jest ako te obaveze nisu podmirene ranije. To znači da ove poreske obaveze podmiruju – donatori. Kada taj uslov ne bi postojao, Crveni krst bi, prema postojećim zakonskim odredbama, morao da plati PDV, a mi nemamo novac za to“, objašnjava za Politiku Vesna Milenović, generalni sekretar ove institucije.

Po njenim rečima, porez na robu koja se poklanja Crvenom krstu kreće se u visini od 10 do 20 odsto, u zavisnosti od vrste artikala.

“Sigurno je da bi donatora bilo više ukoliko bi postojale poreske olakšice“, kaže Vesna Milenović i dodaje da se na humanitarnu pomoć koja dolazi iz inostranstva ne plaća PDV, dok se oslobađanje ovakve robe od carine obavlja na osnovu zakonom predviđene procedure.

Ovo potvrđuje i Arno Gujon, direktor nevladine organizacije “Solidarnost za Kosovo”, koja je u poslednjih deset godina na Kosovo dopremila 30 konvoja humanitarne pomoći.

“Sva roba koju prikupljamo u Francuskoj i zatim kamionima dovozimo u Srbiju oslobođena je plaćanja poreza, ali i carine. Mi je uvozimo po posebnoj proceduri za humanitarnu pomoć koja je komplikovanija i malo duže traje“, objašnjava Gujon za Politiku.

Mogućnost da se porez na dodatu vrednost ne plaća kada je u pitanju humanitarna pomoć, dakle, postoji, ali samo ukoliko ona dolazi iz inostranstva.

U Poreskoj upravi Ministarstva finansija napominju da se prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, po posebnoj stopi od 10 odsto oporezuje promet dobara i usluga i uvoz hleba, mleka, brašna, šećera, ulja, voća, povrća, lekova, udžbenika i nastavnih sredstava. Međutim, kompanije koje poklanjaju robu u humanitarne svrhe imaju i određene olakšice.

“Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica propisano je da se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske namene priznaju kao rashod u iznosu od najviše pet odsto od ukupnog prihoda. Izdaci se priznaju kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima”, navode u Poreskoj upravi.

Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći, ističu nadležni, propisuje da domaće i strane humanitarne organizacije mogu da primaju donacije i humanitarnu pomoć, a primalac donacije i pomoći oslobođen je plaćanja carine i drugih dažbina. Korisnici humanitarne pomoći koju dobijaju od organizacija oslobođeni su plaćanja poreza, ističu nadležni.

Sigurno je da bi eventualno ukidanje PDV-a na robu koju poklanjaju domaće firme i ustanove, ali i na organizovanje različitih humanitarnih akcija, povećao broj darodavaca u Srbiji. A da li će ova vrsta poreza biti ukinuta donatorima, odlučivaće skupština u novom sazivu.