Odbrana i zaštita opet u školama?

Odbrana zemlje mogla bi ponovo da se predaje kao predmet u srednjim školama u Srbiji. Za razliku od stare Odbrane i zaštite, vojna nastava biće prilagođena ulozi i zadacima Vojske Srbije. O kosturu novog predmeta uskoro će razgovarati prosvetne i vojne vlasti.

Ideja o obnovi srednjoškolskog predmeta u okviru koga bi deca učila osnove vojne nauke potekla je iz Ministarstva odbrane. U nacrtu izmena i dopuna Zakona o odbrani i vojsci, planirano je uvođenje nastave na kojoj bi stariji srednjoškolci dobili osnovna znanja o sistemu odbrane.

Osnovni razlog za razmišljanje o povratku odbrane i zaštite u srednje škole, kako objašnjavaju u Ministarstvu odbrane, jeste nedostatak čak i osnovnih znanja o vojnoj doktrini, ulozi vojske i značaju odbrane kod mladih.

“Nije reč o predvojničkoj obuci kakvu pamtimo iz vremena SFRJ. Srbija danas ima profesionalnu vojsku koja je bazirana na obustavi služenja vojnog roka. Trenutno stasavaju mladi koji su lišeni znanja o odbrani zemlje. Zato se razmišlja o načinu na koji bi stariji srednjoškolci učili o vojsci i tako negovali vezu između oružanih snaga i naroda”, objašnjavaju u Ministarstvu.

Slična vrsta predmeta, pod nazivom Odbrana i zaštita, u domaći školski sistem uvedena je krajem šezdesetih godina. Na ovim časovima đaci prve i druge godine učili su organizaciju JNA, osnove njene doktrine, spoljnopolitičko opredeljenje zemlje. Plan i program podrazumevao je i rukovanje puškom, bombom, pa čak i logorovanja. Sa raspadom SFRJ, početkom devedesetih godina, ovaj predmet je napustio učionice.

Da novim generacijama nedostaju elementarna znanja o samozaštiti, i odbrani i oružju, smatra i prof. dr Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta i koautor Strategije obrazovanja do 2020. godine

“Svakako ne bi bilo loše da nove generacije dobiju osnovne informacije o ovoj oblasti. Dobro bi bilo da se pripremom tog predmeta ne bavi samo vojska, već i stručnjaci za obrazovanje. Najgora varijanta jeste stvaranje još jednog predmeta koji će da se svodi na golo ‘bubanje’. Svrha može da se postigne samo jasnim ciljevima nastave i načina realizacije nastave, kako bi deca zaista naučila nešto što će im koristiti u životu”, kaže Ivić.

On smatra da osnove odbrane deca uče ne kao klasični predmet, nego kao neki vid vannastavne aktivnosti.

Sa ovakvim stavom se slaže i kontraadmiral u penziji Boško Antić, koji napominje da su predvojnička obuka i odbrana i zaštita po starom modelu danas - prevaziđene.

“To je odgovaralo vojsci kakva je bila JNA. O sistemu odbrane deca bi danas trebalo da uče u obliku koji odgovara vremenu, kao i karakteru naše vojske. Nastavu bi trebalo osavremeniti i učiniti je zanimljivom”, ističe Antić.

Predvojnička obuka, kao i nastava obuke i zaštite u školama i na fakultetima, imale su niz manjkavosti, zbog čega su često smatrane viškom u obrazovnom sistemu

Stručnjaci smatraju da treba izvući pouke iz grešaka nekadašnje predvojničke obuke, koju su držala ”rashodovana“ vojna lica – odnosno loši oficiri koji su postali nastavnici, iako nisu bili osposobljeni za rad u školama.