Zagreb želi nadogradnju Dejtona?

Reč je o pozivu na dogovor svih strana o “nadogradnji Dejtona” i novom Ustavu, koji će uzeti u obzir realnost federalnog ustrojstva te zemlje i legitimne interese konstitutivnih naroda.

Zagreb je, kako se navodi, Briselu već uputio dokument nazvan “Promemorija BiH”, kojim se od EU traži da za BiH osmisli poseban model koji bi se razlikovao od uobičajenog pristupnog procesa. Suština tog predloga je da se za proces integracije BiH u EU koristi pristup koji je “krojen prema meri BiH”.

BiH bi, navodi u komentaru ovaj zagrebački dnevnik, bio dodeljen status posebne zemlje kandidata, a dinamika i napredak integracije BiH u EU trebalo bi da budu direktno vezane uz dnamiku i razvoj njene interne, funkcionalne, političke i administrativne efikasnosti.

“Večernji”, međutim, piše da to nije sve što Hrvatska preduzima kada je u pitanju spasavanje BiH.

Pozivajući se na svoja saznanja, autor Jozo Pavković piše da zvanični Zagreb radi na još jednom važnom dokumentu, a reč je zapravo o svojevrsnoj kombinaciji promemorije i drugih načela vezanih uz BiH, posebno za bosansko-hercegovačke Hrvate.

U tom dokumentu, navodi se, BiH strane se pozivaju na dogovor o “nadogradnji Dejtona” i novom Ustavu koji će uzeti u obzir realnost federalnog ustrojstva zemlje i legitimne interese konstitutivnih naroda.

Posebno se skreće pažnja na neravnopravan položaj Hrvata, ali i izgradnju funkcionalne države, što bi trebalo da bude u interesu svih u BiH.

Koliko je konkretan hrvatski predlog najbolje pokazuje zaključak da bi uspešno usvajanje novog Ustava trebalo da označi kraj mandata međunarodnog visokog predstavnika (OHR), dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i početak pregovora za evropsku budućnost BiH, navodi list.

Hrvatska predlaže i paket razvojne pomoći za BiH te zvanično promovisanje BiH kao prioriteta Evropske komisije u novom mandatu.

Ako ovaj dokument ugleda svetlo dana, biće reč o najkonkretnijem planu za BiH do sada. I ne samo to, dodaje list. Dokumenti kreirani u Zagrebu zapravo “razotkrivaju” ono što hrvatska državna politika radi poslednjih godina, a posebno od ulaska u EU.

“Kao dobri sused i Pantovčak i Banski dvori sve su činili kako bi pomogli BiH na njenom putu prema EU. Svakim potezom su pokazivali kako im je stalo do modernog uređenja, celovite BiH u kojoj su na odgovarajući način rešena sva, pa i nacionalna pitanja. Osobito pitanje BiH Hrvata koje Hrvatska i po svom Ustavu mora da štiti”, navodi list.

Nažalost, dodaje se, dobronamjernost zvaničnog Zagreba”često je u BiH bila pretvarana u suprotnost. Iskreni napori da se pomogne susedu dočekivani su optužbama za mešanje u unutarnje odnose. Štaviše, ukazuje se, "nezahvalni umetnici prostačkim rečnikom vređali su hrvatskog premijera zbog dolaska u Mostar".