CG podržava EU po pitanju Ukrajine

"Crna Gora se kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji pridružuje zaključcima Saveta EU o Ukrajini od 3. marta", piše u vladinom saopštenju.

Vlada je saopštila da Crna Gora "sa posebnim senzibilitetom i zabrinutošću" prati razvoj situacije u Ukrajini, imajući u vidu tragična iskuštva u vreme raspada Jugoslavije.

Crnogorska vlada je izrazila nadu da će se rešenje svih sporova naći mirnim i demokratskim putem, kroz unutrašnji dijalog svih zainteresovanih strana i adekvatnu podršku međunarodne zajednice, pre svega UN i OEBS-a.

Protesti ispred ambasade u Sloveniji

Pred ambasadom Rusije u Ljubljani danas su povodom događaja na Krimu održani mirni protesti pedesetak Ukrajinaca, koji žive u Sloveniji.

Učesnici protesta su nosili transparente, na kojima je, između ostalog pisalo i "ruke k sebi od Ukrajine".

Učesnici protesta su za medije izjavili da žele da im se pridruže i Slovenci, jer "prvo je bila Ccečenija, zatim Gruzija, sada Ukrajina, a ko zna ko će biti sledeći".

U Ljubljani je danas bilo i drugih reagovanja na događaje u ukraniji.

Predsednik Panevropskog pokreta Laris Gaiser je rekao da je sada važno da dođe do pregovora Rusije i Ukrajine, koji bi išli u prilog stabilizacije situacije.

Desni Zbor za republiku ocenio je da bi zbog "neprimerenog i za Sloveniju štetnog ponašanja u vezi sa ukrajinskom krizom ostavku odmah trebalo da podnese barem ministar spoljnih poslova Karel Erjavec".

Ministar spoljnih poslova Erjavec je na to odgovorio da nije tačno da je Slovenija stala na stranu Rusije, već da je on samo rekao da je Rusija ključ za resavanje krize.

"Svi smo se u tome složili. Slovenija je ponudila svoju asistenciju ne u smislu medijacije između Evropske unije i Rusije već u smislu kako se odvijala medijacija u Kijevu kada su u poseti bili nemački, francuski i poljski ministar spoljnih poslova, kojima je uspelo zaustaviti nasilje na Trgu nezavisnosti u Kijevu", rekao je Erjavec.

On je rekao da Slovenija novu ukrajinsku vladu, koju Rusija ne priznaje, smatra legitimnom, i da bi u tom smislu Slovenija mogla da pomogne u dijalogu, jer ima tradicionalno dobre odnose sa ruskom stranom i istovremeno nije opterećen istorijom.

"Zadatak spoljne politike je da traži politička, diplomatska rešenja", rekao je ERjavec i ocenio da bi "najlošije bilo kada bi se Slovenija zalagala za oštre mere protiv Rusije".