Potpisan sporazum, čeka se "ulica"

Ipak, strahuje se da demonstranti neće prihvatiti taj dokument.

Predsednik Viktor Janukovič i lideri opozicije su oko 15h u predsedništvu potpisali sporazum koji predviđa nove izbore, ustavne reforme i formiranje vlade nacionalnog jedinstva. Ipak, jedan od lidera opozicije Vitalij Kličko naveo je pre potpisivanja da će biti potrebni "dalji pregovori sa ljudima na ulici".

Iako je ukrajinsko predsedništvo objavilo da je dogovor postignut još jutros, posle celonoćnih pregovora predstavnika vlasti, opozicije, EU i Rusije, evropske diplomate su danas isticale da se "prema temi sporazuma treba ophoditi sa posebnim oprezom, jer je situacija delikatna". "Blizu smo potpisivanja. Ovo je dobar kompromis za Ukrajinu. Ovo otvara prostor za mir, reforme i Evropu", naveo je na Tviteru šef diplomatije Poljske Radoslav Sikorski neposredno pre potpisivanja.

Istovremeno, sa centralnog Trga nezavisnosti, oko koga je i danas eskaliralo nasilje, stigle su poruke da nisu svi demonstrantispremni na sporazum sa Janukovičem.

"Sa njim ne treba pregovarati, ovo je samo način da obezbedi imunitet. Narod želi samo jednu stvar, a to je ostavka", prenosi Rojters izjave demonstranata.

Kako su javile strane agencije, ali i pojedini zvaničnici zemalja EU, postoji opravdana bojazan da ljudi na ulicama neće biti zadovoljni sve dok Janukovič ne podnese ostavku, ali i ne bude izveden pred sud. Poljski premijer Donald Tusk ocenio je da je postizanje dogovora između ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i opozicije još daleko i upozorio da nije izvesno da li će biti izbegnut "najgori scenario". "Još ne možemo sa izvesnošću da kažemo da je najgori scenario definitivno izbegnut", rekao je na konferenciji za novinare Tusk, čiji je šef diplomatije Radoslav Sikorski u timu EU koji posreduje u pregovorima u Kijevu. "Opasnost i dalje postoji", dodao je on, preneo je Rojters. Istu zabrinutost iskazala je i ruska strana.

"Na ulicama Kijeva smo videli nešto što podseća na državni udar. Predsednik Janukovič je opoziciji ponudio niz velikih ustupaka, koji bi, kako ja to vidim, trebalo da otvore put ka izlasku iz krize. Ipak, nisam ubeđen da će to zadovoljiti ekstremiste koji, izgleda, vode glavnu reč u onome što se dešava u Kijevu i drugim gradovima", rekao je ruski ambasador pri EU Vladimir Čizov.

Ipak, prema poslednjim informacijama, diplomate EU su uspele da zadobiju poverenje "nekih vođa protesta".

Ombudsman Vladimir Lukin, kojeg je ruski predsednik poslao da se uključi u napore za pronalaženje rešenja u Kijevu, nije potpisao sporazum između predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i opozicionih lidera, na koji su potpise stavili šefovi diplomatija Nemačke i Poljske.

"Bilo je nekoliko pitanja na koje nismo dobili jasne odgovore. To se ticalo samih učesnika pregovora, ko će i za šta biti odgovoran", rekao je Lukin Itar-tasu.

Prema njegovim rečima "situacija se veoma brzo menja, pojavljuju se nove ličnosti i veoma je teško fiksirati dogovore".

Lukin, koji se u međuvremenu vratio u Moskvu, ocenio je sam proces pregovora kao pozitivan. On je najavio da će se pregovori nastaviti i dodao je da namerava da nastavi misiju.

Pročitajte još: Janukovič najavio izbore i Nova pucnjava na ulicama Kijeva.

Parlament ograničio ovlašćenja predsednika

Ukrajinski parlament izglasao je danas povratak na ustav iz 2004. godine, koji ograničava ovlašćenja predsednika i daje poslanicima pravo da imenuju ključne ministre. Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič i lideri opozicije potpisali su prethodno, uz posredovanje EU, sporazum kojim bi trebalo da bude okončana tromesečna politička kriza u zemlji. Za promenu ustava glasalo je 386 parlamentaraca u 450-članoj Vrhovnoj Radi, javio je AFP. Rojters je naveo da je parlament glasao i za bezuslovnu amnestiju za sve privedene tokom protesta i nereda prethodnih dana u Kijev

Sporazum sadrži pet tačaka

Kako je objavio BBC, "preliminarni sporazum" sadrži pet tačaka.

• Prvom tačkom tog sporazuma, kako je objavljeno, dgovoreno je da će u roku 48 časova biti odobren i objavljen zakon kojim se vraća ustav iz 2004. godine. Strane potpisnice izrazile su nameru da u roku od 10 dana oforme koalicionu vladu nacionalnog jedinstva.
• Prema drugoj tački sporazuma, odmah počinje rad na ustavnoj reformi kojom se utvrđuju ovlašćenja ukrajinskog predsednika, vlade i parlamenta, a taj posao treba da bude okončan do septembra 2014.
• U trećoj tački sporazuma precizirano je da će predsednički izbori biti održani čim se usvoji novi ustav, a najkasnije u decembru 2014.
• Biće usvojeni novi izborni propisi, a centralna izborna komisija će biti sastavljena na proporcionalnoj osnovi, na osnovu propisa Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Venecijanske komisije.
• Prema četvrtoj tački, biće sprovedena istraga skorašnjih akata nasilja, uz zajednički nadzor vlasti, opozicije i Evropskog saveta.
• Poslednjom, petom tačkom, dogovoreno je da vlasti neće proglašavati vanredno stanje i da će se vlast i opozicija uzdržavati od nasilja.

Kako javlja reporterka B92 iz Kijeva Aleksandra Godfroa sporazumom se predviđa i da kontrolu nad vojskom dobije parlament, a ne predsednik.