"Ništa humanije od komunizma"

Dačić je na obeležavanju 166. godišnjice od obeležavanja Komunističkog manifesta na univerzitetu Megatrend rekao i da taj spis nije zastareo, a da je neoliberalizam doživeo potpuni debakl.

Manifest je traktat koji zagovara revoluciju i diktaturu proletarijata, a Karl Marks i Fridrih Engels prvi put su ga objavili 21. februara 1848. godine.

"Komunizam je nastao iz potrebe da se ujedine i organizuju oni o kojima više niko nije vodio računa, prezreni i potlačeni, zemaljsko roblje i sužnji koje je morila glad, kako stoji u Internacionali", rekao je Dačić.

Dodao je da je komunizam ponudio novu vrstu zajednice u kojoj će biti deljeno prema potrebama i u kojoj će o svakom pojedincu čitavo društvo voditi računa, pomagati i brinuti o njemu i da je zato "komunizam najhumanija ideologija".

"Ako su tačne tvrdnje kritičara manifesta da on danas u najvećem delu ne komunicira sa stvarnošću, kako su to onda danas ekonomski odnosi razlog za masovnu pobunu, ulične proteste, generalne štrajkove i demonstracije, od Grčke i drugih kapitalističkih zemalja Evrope, preko arapskog proleća, pa do naših suseda u BiH", upitao je Dačić.

Foto: Tanjug

Premijer u ostavci dodao je da su mnoge razvijene države Evope, pa čak i SAD, pribegle socijalističkim metodama državne intervencije i spasavanja velikih kompanija državnim subvencijama.

Dačić je upitao da li danas ima revolucionara koji podržavaju ideje Komunističkog manifesta, poput Lenjina, Če Gevare, Uga Čavesa i Fidela Kastra, i odgovorio da nema, jer se vreme promenilo i prešlo se sa revolucije na evoluciju i traženje kompromisa preuzimanjem najboljih delova kapitalističkog i socijalističkog sistema.

"Če Gevara je govorio da ne možemo biti sigurni da imamo za šta da živimo ako nismo voljni da za to umremo. Više bih voleo da ne moramo da umiremo za ideale Srbije, socijalne ideale, nego da se borimo", rekao je Dačić.

Dačić je naveo da zagovornici neoliberalnog koncepta sve forme društvene solidarnosti i saosećanja sa najugroženijima kvalifikuju kao neprofitabilni i kontraproduktivni sentimentalizam i kažu da na tržištu mogu i treba da prežive samo najsposobniji.

"Mi ne živimo u životinjskom svetu borbe svih protiv svih. Mi smo ljudi i zato treba da budemo solidarni sa slabima i nemoćnima", rekao je Dačić.

Dodao je da su proleteri posle sloma socijalističkog poretka nestali kao kategorija, a da su sa one strane socijalizma društvo sačekali masovna neuspešna privatizacija i otpuštanje radnika.

"U trenutku demokratskog zanosa dogodio nam se ekonomski slom. Umesto stare buržoazije i proletarijata danas imamo ekstraprofitere i tajkune, a radnici se dele na stalno zaposlene, povremeno i privremeno zaposlene i dugotrajno nezaposlene. To je nova, savremena nepravda", rekao je Dačić.

Premijer je rekao i da je savremena Evropa, čijem priključenju teži i Srbija, zasnovana na levičarskim tekovinama, i podsetio da levica nije nastala na istoku, u Rusiji, nego na zapadu, a Marks je manifest pisao u Briselu, gde je danas sedište EU.