EU razmatra i sankcije Ukrajini

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton zatražila je danas da Komitet EU za politička i bezbednosna pitanja razmotri sve opcije kao odgovor na dešavanja u Kijevu, "pa čak i restriktivne mere" saopštila je njena portparolka Maja Kocijančič.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio je mogućnost da se Ukrajini uvedu sankcije, a za sutra je najavljen i sastanak šefova diplomatija EU, koji bi razmatrali sankcije prema licima koja su odgovorna za nasilje u Ukrajini.

"Već smo vrlo jasno upozoravali da će EU odgovoriti na svako pogoršanje situacije na terenu, te stoga po hitnom postupku očekujemo uvođenje ciljanih mera protiv onih koji su odgovorni za nasilje i upotrebu prekomerne sile", saopštio je Barozo u izjavi za medije.

Ambasadori, koji će se sastati u formatu političko-bezbednosnog komiteta, razmotrće “sve opcije”, napisala je Kocijančič u kratkom saopštenju za medije.

Političko-bezbednosni komitet je telo koje funkcioniše na ambasadorskom nivou pri Evropskoj službi za spoljne poslove kojom rukovodi Ešton, a svrha mu je da predlaže odgovore na situacije koje se tiču bezbednosti EU.

I predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej upozorio je ukrajinske vlasti da će im EU uvesti sankcije ukoliko odmah ne prestanu sa nasiljem i kršenjem ljudskih prava. "EU snažno osuđuje kršenja ljudskih prava u Ukrajini, što uključuje nasilje, slučajeve nestanka ljudi, mučenje, zastrašivanje, ubistva i povrede koje trpe obe strane", poručio je Van Rompej nakon jučerašnje eskalacije sukoba u Ukrajini.

On je pozvao vlasti da privedu pravdi sve odgovorne za prekomernu upotrebu sile i kršenji osnovnih prava, uz upozorenje da EU priprema paket sankcija Ukrajini.

"EU će odgovoriti na pogoršanje situacije na terenu uvođenjem ciljanih mera, kao što su finansijske sankcije i uskraćivanje viza onima koji su odgovorni za nasilje i prekomernu upotrebu sile", piše u njegovoj izjavi za medije.

Predsednik Evropskog saveta je podvukao da je EU i dalje spremna da pomogne Ukrajini da se reformiše u skladu sa evropskim vrednostima, pod uslovom da vlasti dokažu da te vrednosti poštuju i istovremeno pozvao vlasti i opoziciju na uzdržanost.

Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel osudili su u Parizu "neopisivo i nedopustivo" nasilje u Ukrajini i pozvali EU da odgovornima za nasilje uvede sankcije.Merkelova je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Olandom, ukazala da pretnja sankcijama ukrajinskoj vladi ima za cilj da pokaže Kijevu da je EU ozbiljna kada poručuje da je potrebno vratiti se političkom dijalogu, preneo je Rojters.

"Kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu sutra u Briselu, oni moraju da razgovaraju o tome koje bi konkretne sankcije trebalo uvesti kako bismo pokazali da ozbiljno kažemo da politički proces mora da se nastavi", izjavila je ona.

"Ali same sankcije nisu dovoljne", istakla je Merkelova i dodala da je neophodno razgovarati i sa ukrajinskom opozicijom i sa vladom predsednika Viktora Janukoviča kako bi se pomoglo u uspostavljanju mira u toj zemlji.

"Kancelarka (Merkel) i ja, sa našim dvema vladama, osudili smo nasilje, brutalnost i represiju koju sprovode vlasti", izjavio je Oland na zajedničkoj koferenciji za novinare, prenose francuski mediji.

On je upozorio da "oni koji su počinili te aktove, oni koji se pripremaju da nastave sa tim, moraju da znaju da će biti sankcionisani".

Prema njegovim rečima, pitanje sankcija, "njihovog stepena i ciljanosti", biće razmotreno na vanrednom sastanku evropskih šefova diplomatija koji je zakazan za sutra u Briselu.

Iz Brisela i ostalih evropskih prestonica još juče su upućene osude i izrazi duboke zabrinutosti zbog eskalacije nasilja, a nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer zatražio je uvođenje sankcija Kijevu. Nemačka poručuje da je Janukovič pogrešio što nije pristao na pregovore.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder predložio je danas da se Ujedinjene nacije angažuju kao posrednik u rešenju ukrajinskog konflikta i oštro kritikovao Evropsku uniju zbog jednostranog stavljanja na stranu opozicije.

"EU više nije u situaciji da posreduje. Jednostrana podrška Evropejaca ukrajinskoj opoziciji učinila je nemogućim da EU može još da posreduje u tom konfliktu", rekao je Šreder nemačkom magazinu "Špigel". On je takođe odbio predlog da se on angažuje kao posrednik u ukrajinskom konfliktu.

Šef poslaničkog kluba opozicije partije Levica Gregor Gizi je, naime, povodom situacije u Ukrajini, predložio Šredera kao mogućeg posrednika i pregovarača i rekao da se mora pronaći rešenje sa kojim bi "mogli da žive" i EU i Rusija. Šreder je rekao da jedna osoba ne može preuzeti posredovanje u ukrajinskom konfliktu i da je u "aktuelnoj situaciji potrebna jedna institucija sa kojom obe strane mogu da govore - a to mogu biti samo UN".

Bivši nemački kancelar se, takođe, jasno izjasnio protiv sankcija za Ukrajinu. "U ovom momentu bi sankcije malo bile od koristi", rekao je Šreeder i upozorio da ne sme doći do podele Ukrajine i da "na kraju ta zemlja treba da odluči kuda želi da se orijentiše".

Šreder je oštro kritikovao i ukrajinskog predsednik Vladimira Janukoviča, ocenjujući kao pogrešan pokušaj da se Majdan isprazni. Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio da je ovo kritičan trenutak za budućnost Ukrajine i pozvao ukrajinske vlasti da povuku snage bezbednosti sa kijevskog trga upozorivši da "svet pažljivo prati postupke predsednika Viktora Janukovič".

"Duboko sam zabrinut zbog scena čiji smo svedoci u Ukrajini. Nasilje je potpuno neprihvatljivo i predsednik Janukovič ima posebnu odgovornost da povuče vladine snage kako situacija ne bi eskalirala," navodi se u saopštenju iz kancelarije britanskog premijera.

Britanski premijer je upozorio Janukoviča da ne treba da sumnja da "svet posmatra njegove postupke i da će oni koji su odgovorni za nasilje biti pozvani na odgovornost", prenela je agencija Rojters.

I britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg, koji će sutra prisustvovati hitnom sastanku ministara inostranih poslova Evropske unije o Ukrajini, ranije je izjavio da Ukrajinska vlada treba da snosi odgovornost za nasilje kome su snage bezbednosti pribegle u protestima, kada je poginulo najmanje 26 ljudi.

Kameron je zato pozvao Janukoviča da održi nove razgovore sa opozicijom i pokuša da dogovori reforme.

"Mora da postoji jasna posvećenost vladavini prava, poštovanju osnovnih ljudskih prava i gradjanskih sloboda. Ovo je kritičan trenutak za budućnost Ukrajine", upozorio je britanski premijer u saopštenju. Potpredsednik grčke vlade i šef diplomatije Evangelos Venizelos izrazio je danas zabrinutost zbog situacije u Kijevu i kategorički poručio da je jedino rešenje dijalog i kompromis, a ne nasilje.

Kako se navodi u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, Venizelos je rekao da je međunarodna zajednica šokirana nekontrolisanom eskalacijom nasilja u centru Kijeva.

"Pozivamo sve na uzdržanost, da prestanu sa nasiljem i da se vrate za pregovarački sto. U ovim kritičnim trenucima, ukrajinski narod treba da ima na umu da postizanje kompromisnog rešenja predstavlja jedini put napred, kao i da je mnogo više onog što ih spaja nego što ih razdvaja", rekao je Venizelos, čija zemlja trenutno predsedava EU.

I predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je zapretio sankcijama, rekavši da se u "Ukrajini odvija tragedija" i da se mora stvoriti prostor za prelaznu vladu nacionalnog jedinstva i vanredne izbore da bi vlasti vratile legitimitet.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov poručio je da Rusija ostaje pri stavu da neće intervenisati povodom situacije u Ukrajini.

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte rekla je da odgovornost za nerede u KIjevu i ljudske žrtve, snose i vlast i opozicija.

"Za ono što se dešava u Ukrajini nema nikakvog opravdanja. To ima čak karakter zločina. I ta definicija se odnosi na obe strane, i na vlast i na opoziciju", izjavila je Gribauskajte.

I ona smatra da međunarodna zajednica treba da razmotri "ozbiljne sankcije prema Ukrajini".

"Ako ne bude zaustavljeno krvoproliće i upotreba sile, neće biti podrške ni vlasti ni opoziciji, koje tako nešto dopuštaju", zaključila je ona.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt je istakao da je odgovornost za ljudske živote i nasilje na predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču.

"Krv je na njegovim rukama", napisao je Bilt na Tviteru, dodavši da će u Evropskom parlamentu danas biti održana sednica o spoljnoj politici i da postoji jedinstven stav kada je reč o osudi nasilja u Ukrajni.

"Podrška evropskom snu Ukrajine", dodao je on u poruci na toj društvenoj mreži.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc zatražio je, povodom eskalacije sukoba u Kijevu, hitno sazivanje vanredne sednice šefova diplomatija EU o Ukrajini.

Kurc smatra da sednica treba što pre da se održi kako bi se usvojio zajednički stav u vezi najnovijeg razvoja u Ukrajini, rekao je portparol ministra Gerald Flajšman agenciji APA.

Ministarstvo inostranih poslova Austrije sinoć je osudilo eskalaciju nasilja i zatražilo da se sve strane vrate na miroljubivi put u potrazi za rešenjem.

Njegov slovački kolega Miroslav Lajčak takođe je na Tviteru napisao da je posle tragičnih događaja prošle noći jasno da taktika vlasti ne funkcioniše i da je sada vreme za istinske razgovore i ustupke obe strane.

Šef Ke d' Orseja Loran Fabijus je izjavio da će o merama koje bi mogle biti preduzete razgovarati sa predstavnicima Nemačke i da postoji velika verovatnoća za uvođenje sankcija protiv pojedinaca.

Lider Evropske narodne partije - najjače političke stranke u okviru EU - Žozef Dol pozvao je danas rukovodioce ključnih evropskih institucija da održe vanredan sastanak na najvišem nivou povodom situacije u Ukrajini.

"EU treba da učini sve što je u njenoj moći kako bi se obustavio građanski rat u Ukrajini", rekao je on.

Predsednik Češke Miloš Zeman osudio je danas nasilje u koje su se pretvorile proevropske demonstracije u Kijevu, zbog upotrebe sile od strane vlasti, ali je poručio da i dalje važi dogovor da ukrajinski predsednik Viktor Janukovič poseti Prag.

"Predsednik pomno prati sve dramatičniju situaciji u Ukrajini. Nasilje osuđuje odlučno i smatra da je neprihvatljivo", preneo je danas medijima Zemanov portparol Jirži Ovčaček.

Šef spoljnopolitičkog odeljenja predsedničke kancelarije Hinek Kmonjiček potvrdio je takođe da za sada Prag ne povlači poziv da Janukovič u aprilu dođe u zvaničnu posetu Pragu.

Češka inicijativa Želimo demokratsku Ukrajinu u kojoj su mnoge ugledne javne ličnosti, recimo češki oskarovac, režiser Jirži Mencl, zatražila je od predsednika Zemana početkom meseca da odustane od pozivanja Janukoviča zbog nasilnih pokušaja vlasti u Kijevu da rasteraju demonstrante sa ulica.

"Situacija nije pregledna. Sve mogućnosti su otvorene. U ovom trenutku poziv Janukoviču važi", kazao je Kmonjiček.

Vanredno će situaciju u Ukrajini razmatrati danas i češka vlada.

Ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec kazao je uoči sednice da nije isključeno da Češka revidira i ublaži svoju politiku odobravanja viza Ukrajini ako bi se situacija pogoršala tako da bude potrebno da primi izbeglice iz te zemlje.

"U Ukrajini je počeo građanski rat", ocenio je za agenciju ČTK Hovanec.

Šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski otputovaće uskoro u misiju u Kijev i to na zahtev EU. "Na zahtev visoke predstavnice uskoro ću početi misiju u Kijevu", napisao je Sikorski na Tviteru, prenosi AFP. On nije izneo više detalja.

Potpredsednica Zelenih u Evropskom parlamentu Ulrike Lunaček ocenila je da je predsednik Janukovič, posle najnovije eskalacije nasilja, izgubio legimitet kao predsednik te zemlje, i pozvala šefa austrijske diplomatije da se založi za sankcije Kijevu.

"EU mora izvršiti istovetan pritisak na Kijev i Moskvu", zatražila je ona u saopštenju.

Sutrašnji sastanak šefova diplomatija EU, prema njenim rečima, mora usvojiti mere koje je moguće odmah primeniti, kao što su sankcije u vezi putovanja onih članova ukrajinskog režima koj su odgovorni za eskalaciju nasilja.

Ona je takođe apelovala na ministra inostranih poslova Austrije Sebastijana Kurca da se založi za uvođenje sankcija i pokaže "veću hrabrost od nemačke kancelarke Angele Merkel".

Visoki komesar UN za ljudska prava Navi Pilaj pozvala je danas sve strane umešane u nasilje u Ukrajini na maksimalnu uzdržanost, istovremeno zahtevajući nezavisnu istragu o sukobima demonstranata i policije u kojima ima ljudskih žrtava, prenele su agencije.

"Snažno osuđujem ubistva i pozivam vladu i demonstrante da se ponašaju tako da ublaže tenzije i preduzmu brze akcije kako bi pronašli mirno rešenje", rekla je Pilaj.

"Takođe pozivam na hitnu i nezavisnu istragu o činjenicama i odgovornosti, uključujući i istragu o mogućoj upotrebi prekomerne sile, kao i da se utvrdi odgovornost za ove smrtonosne sukobe", navela je ona u saopštenju koje je preneo Frans pres.

Pilajeva se založila i za "poštovanje prava na mirno okupljanje, kao što je to osigurano međunarodnim propisima o ljudskim pravima".

Prema njenim rečima, Ukrajini je potreban dijalog između suprotstavljenih strana koje poštuju ukrajinske zakonske obaveze, političke obaveze zasnovane na međunarodnim standardima o ljudskim pravima, kao i preporuke međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava.