Hag smanjio kaznu Đorđeviću

Đorđević je 23. februara 2011. prvostepenom presudom bio osuđen na 27 godina zatvora.

Sudije su delimično usvojile Đorđeviću žalbu i oslobodile ga odgovornosti za zločine na nekim od lokacija navedenim u prvostepenoj presudi. Takođe, žalbeno veće ocenilo je i da je prvostepena kazna bila preoštra.

Sudije su delimično usvojile Đorđeviću žalbu i oslobodile ga odgovornosti za zločine na nekim od lokacija navedenim u prvostepenoj presudi. Takođe, žalbeno veće ocenilo je i da je prvostepena kazna bila preoštra.

Po pravosnažnoj presudi, prvostepeno veće pogrešilo je kada je Đorđevića proglasilo krivim za deportaciju i progon albanskog stanovništva iz Peći i Kosovske Mitrovice u Crnu Goru, budući da tada između Kosova i Crne Gore nije postojala državna granica.

Preinačena je i osuđujuća presuda za deportacije u nekim selima u opštini Srbica i Peć. Đorđević je oslobođen i krivica za ubistvo dva starca u Podujevu, te devet albanskih muškaraca u okolini Orahovca.

Žalbeno veće usvojilo je i Đorđevićevu žalbu na visinu prvostepene kazne, ocenjujući da je je prvostepeno veće pogrešilo kada je njegov visoki položaj uzelo kao otežavajuću okolnost, bez procene da li je on taj položaj zloupotrebio.

Konačnom presudom, međutim, potvrđena je Đorđevićeva krivica, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Potvrđeno je i da su zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, s ciljem promene etničke ravnoteže trajnim uklanjanjem većine Albanaca sa Kosova, kako bi se nad pokrajinom održala srpska kontrola.

Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.

Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.

Na kraju žalbenog postupka prošle godine, general Đorđević je, u obraćanju sudijama, potvrdio da su sprske snage bezbednosti na Kosovu 1999. počinile zlodela nad Albancima i izvinio se žrtvama i raseljenim civilima.

Priznao je i da je učestvovao u prikrivanju tela ubijenih Albanaca, naglasivši da se zbog toga kaje.

Usvojivši žalbu tužilaštva, žalbeno veće danas je Đorđevića proglasilo krivim i za progon Albanaca putem seksualnog nasilja.

Prvostepenom presudom, on je bio oslobođen krivice za to delo. Novoj osudi, međutim, sudije su pridale manju važnost, ocenjujući da je opravdano smanjivanje kazne.

General Đorđević je u pritvoru Tribunala od 17. juna 2007, kada je, posle višegodišnjeg skrivanja, bio uhapšen u Crnoj Gori.

Suđenje Đorđeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.

Po istoj optužnici, zbog progona Albanaca sa Kosova 1999, Tribunal je pravosnažno osudio tadašnjeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića na 18 godina zatvora, a komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića na 22 godine zatvora.

Policijskom generalu Sretenu Lukiću izrečena je pravosnažna kazna od 20 godina zatvora, a zapovednik Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević osuđen je na 14 godina zatvora.

Bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić izdržao je dve trećine kazne od 15 godina zatvora zbog zločina na Kosovu i letos je oslobođen.

Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je, na kraju prvostepenog suda u februaru 2009, oslobodio krivice za zlodela nad Albancima.

Tužilaštvo: Nastavak individualizacije zločina

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine ocenilo je danas da je smanjenje kazne penzionisanom generalu MUP Srbije Vlastimiru Đorđeviću nastavak individualizacije zločina, imajući u vidu nedavnu presudu Nikoli Šainoviću i drugima.

"Đordjević je dragocen svedok događaja koji su predmet sadašnjih i budućih postupaka ovog Tužilaštva, s obzirom na njegovu ulogu u prikrivanju zločina, odnosno asanaciji terena", navodi se u saopštenju i dodaje da je Đorđević svedok mnogih zločina uključujući ubistvo braće Bitići.